Читај ми!

Лекари упозоравају, пацијенти са можданим ударом су све млађи

Последњих дана Болница за цереброваскуларне болести „Свети Сава“ има пуне руке после, а међу пацијентима са можданим ударом које збрињавају је све више младих. Шта је довело до тога, за Дневник говори директорка те установе, др Марјана Вукићевић.

Тренутно, најмлађи пацијент са можданим ударом смештен у Специјалној болници „Свети Сава“ има 29 година, наводи др Марјана Вукићевић. Узрок је висок крвни притисак за који пацијент није знао да га има.

„Некада се сматрало да млади васкуларци, особе са можданим ударом до 50. године старости, имају неке специфичне факторе ризика. Међутим, граница се са овим модерним начином живота мења и све више младих људи има висок крвни притисак, шећерну болест, пушачи су, односно имају оне стандардне факторе ризика који се јављају и код старијих“, додаје докторка.

Са друге стране, млађи људи много мање воде рачуна о свом здрављу, не иду на прегледа, а када и имају главобољу, не проверавају крвни притисак.

„Прошлог викенда смо имали пријем десетак особа млађих од 55 година, што је јако велики број, а од њих скоро нико није био на некој редовној терапији, а сви су на пријему имали хипертензију“, истиче докторка.

Хипертензија углавном даје симптоме. Међутим, многи те потмуле главобоље занемаре или протумаче као последицу умора, временских прилика, али нико се не сети да узме апарат који скоро свака кућа има и измери крвни притисак, посебно уколико има наследну предиспозицију, напомиње др Вукићевић.

„Када млада особа од 25 година има притисак 140 са 90 и више, то захтева испитивање и треба се обратити лекару у дому здравља који ће даље усмеравати испитивања“, додаје докторка.

Временске прилике и инциденца можданих удара

Постоје истраживања, а види се и у пракси да промене температуре, како на горе, тако и на доле, доводе до повећаног броја пацијената са можданим ударом. Прилично су контрадикторни ставови да ли су учесталији мождани удари када су температуре високе или ниске, али пракса показује да када дође до наглог скока температуре чешће се јавља инфаркт мозга, запушења крвних судова, јер тело једноставно некада не може адекватно да реагује на ту температуру, објашњава др Вукићевић.

Постоји ли веза између ковида и можданог удара

Веза је установљена и доста се о томе говорило, напомиње докторка, али ти проценти варирају. У општој популацији негде око 0,5 одсто. Међутим, сматра се да пет посто пацијената који су на болничком лечењу због ковида, пре свега особе које имају средње тежак или тежак облик, су у већем ризику да добију мождани удар.

„Али мислим да је сада код ове омикрон варијанте тај проценат знатно мањи, јер у суштини ми прегледамо једног, највише два пацијента са можданим ударом и ковидом“, каже гошћа Дневника. 

Сви се плаше можданог удара, а превиђају симптоме

Болница за цереброваскуларне болести „Свети Сава“ је прошле године збринула четири и по хиљаде пацијената од којих је 40 одсто имало тежак мождани удар, то јест мождани удар који оставља инвалидитет и код кога је проценат преживљавања врло низак.

Докторка Марјана Вукићевић сматра да је узрок томе лоша превенција и чињеница да пацијенти не знају да препознају знаке можданог удара и касно стижу у болницу. Сви се плаше можданог удара, али ипак игноришу симптоме.

Мождани удар може почети само поремећајем говора, у смислу неразумевања, отежаног изговарања. Може бити само трњење једне старане тела, слабост у руци, неспретност, нестабилан ход.

„Битно је имати у виду да се све то јавља нагло и не треба га занемарити чак и ако симптоми нестану. Уколико је налаз стабилан, оптималан рок да се дође код лекара је највише четири и по сата, за примену тромболитичке терапије која разбија тромб, или тромбектомију можемо и у продуженом прозору до 24 сата, али морају да буду испуњени критеријуми да пацијент то може да добије“, закључује др Марјана Вукићевић, директорка Болнице за цереброваскуларне болести „Свети Сава“.