Претераним боравком на сунцу и врућини угрожавамо здравље, али и живот

У летњем периоду у Ургентном центру се просечно дневно збрине 500 пацијената, али тај број је знатно већи током зиме и пролећа.  С обзиром на то да је лето период године када више времена проводимо напољу, највећи број хитних лекарских интервенција се односи на трауме, било у пољопривреди или у саобраћају, наглашава др Марина Ђукић из Ургентног цента, гостујући у Дневнику.

„Наравно, било је и пацијената са сунчаницом и топлотним ударом. То су два ентитета која су врло слична, а настају када се организам изложи неповољним временским условима, у овом случају топлотном зрачењу и сунчевој топлоти“, додаје докторка.

Сунчаница се добија када је пре свега глава изложена сунчевој топлоти, јер је мождана циркулација потпуно изолована од другог дела циркулације и ради само у сврху одржавања рада и функције можданих ћелија.

„Када је глава претерано изложена сунчевој топлоти долази до ширења крвних судова и јављају се тегобе као што су главобоља, мучнина, повраћање, вртоглавица, поремећај вида. Уколико дође до прегревања хипоталамуса, где се налази терморегулациони центар, онда долази и до поремећаја стања свести“, објашњава др Ђикић.

Како да разликујемо сунчаницу од топлотног удара

Ова два стања могу да се разликују с обзиром на то где се особа налази, јер је топлотни удар излагање целог организма топлоти и може да се јави независно од сунца, већ и код људи који, рецимо, раде у великим индустријским постројењима где је јако висока температура или код радника у пекари.

„У таквим ситуацијама наш организам се бори, шири крвне судове како би одао вишак топлоте. Друга ствар је прекомерно знојење, али то на крају може да нас исцрпи. Због тога ће се појавити тахикардија, односно убрзан рад срца, црвена, врела и јако сува кожа, а након тога настају тегобе као и код сунчанице“, наглашава саговорница Иване Божовић.

Како да реагујемо

Најбитније је да препознамо шта нам се дешава и да се склонимо из тако неповољних климатских услова. Међутим, просторија не би смела да буде много расхлађенија у односу на простор у коме смо се налазили. Десет степени је максимум.

Имајући у виду, како показују истраживања, да топлотни удар настаје када боравимо дужи временски период на температури преко 40,5 степени, довољно је склонити се у простор у коме је температура између 25 и 30 степени.

Прва помоћ код сунчанице и топлотног удара

Један од симптома ових стања је и пад крвног притиска, те долази до губитка свести и падова који доводе до додатних повреда.

„Таква особа треба да се постави на равну површину, да јој се подигну ноге и да се испрска водом или да јој се ставе хладне облоге. Пошто долази и до дехидрације, битно је појење чистом обичном водом“, наглашава докторка.

Истаживања показују да 21 до 63 посто болесника који се јаве у ургентни центар са симптомима топлотног удара, нажалост заврши фатално, што зависи и од других фактора ризика које сваки организам носи са собом.

Ко посебно мора да се чува

Најугроженији су јако стари и јако млади. Јако стари због слабих биолошких резерви, а јако млади, посебно деца до годину дана, зато што немају развијен терморегулациони систем.

Поред тога, угрожена су деца, особе са хроничним болестима, кардиоваскуларни болесници, људи са респираторним и неуролошким проблемима, као и гојазни.

Треба избегавати излазак у најтоплијем делу дана, редовно узимати прописану терапију, али имати у виду да пацијенти који пију бета блокаторе и диуретике имају додатни фактор ризика да доживе сунчаницу или топлотни удар.

„Радници који раде на отвореном не би смели у најтоплијем делу дана да бораве дуже од једног до два сата на отовреном, већ да их има довољно и да се редовно мењају, јер ће у супротном сигурно доћи до прегревања“, наглашава др Марина Ђикић.