Чување менталног здравља важно упркос тешким временима

Прва Национална студија о менталном здрављу наших суграђана је заправо једно обимно истраживање, које је показало удвостручавање менталних поремећаја, у односу на протекли период, а рађена су и бројна друга испитивања.

Национална студија је рађена захваљујући репрезентативном узорку опште популације Србије.

„Од када је почела пандемија, велика интересовања су усмерена, не само на соматско здравље, него и на ментално јер нам је било прилично јасно да ће се то одразити са свим променама начина живота, и на ментално функционисање људи", рекла је за РТС, Тамара Џамоња Игњатовић, професорка Филозофског факултета у Београду.

У односу на Националну студију, остала истраживања су, како професорка каже, говорила о знатно већем броју менталних сметњи код грађана".

Највећи поремећаји који су уочени, везани су углавном за промене услова живота. То су промене расположења, анксиозност, стрес, болести зависности, посттрауматски синдром...

Сви подаци још нису обрађени ни публиковани, али су изнети подаци о општем стању.
Међу узроцима који су навели истраживаче да студију спроведу у условима пандемије су разне врсте рестрикција, мере затварања, социјална и физичка дистанца, промена начина рада,школовања...

Различите промене услова живота различито погађају различите људе, рекла је проф. Џамоња Игњатовић и додала да су „групе које су биле највише на удару - оне које су социјално и економски угроженије.

Када је реч о првим сигналима који указују на то да је ментално здравље нарушено, професорка наводи да људи различито реагују на стресне околности и да је у питању индивидуална ствар.

„Обично се то јавља са неким поремећајем навика, рецимо тешкоћа спавања, тешко заспимо, рано се или често будимо у току ноћи, поремећај апетита, смањен или појачан апетит... То су неке промене расположења, иритабилност, напетост, нервоза...", изјавила је проф. Џамоња Игњатовић.

Проблем недостатка ресурса 

Говорећи о тражењу помоћи и томе, колико је она заправо доступна, у сваком слислу, каже да постоје различити разлози због којих се људи за помоћ не јаве на време.

„Недостају ресурси - коме да се обрате, без обзира што смо ми организовали различите врсте и волонтерске помоћи, јер смо заиста били свесни да није свакоме доступно, с једне стране - оно што је у области здравствених услуга, то су лимитирани ресурси. Друга ствар су приватни сектор који није доступан свима и онда је пуно било волонтерских активности да то буде доступно грађанима, међутим, то свакако није довољно", рекла је професорка најваљујући планове чијом реализацијом би ова врста помоћи била далеко доступнија.

Професорка је указала на важност правовременог информисања људи.

„Да бисте ви реаговали адекватно у одређеним околностима, ви морате да знате тачно шта се дешава. Дакле, без тог претераног плашења и застрашивања, а с друге стране, и без прикривања правих информација, јер, како ћете реаговати ако не знате шта се дешава. Наравно, лични ресурси, квалитет живота и оно што ви можете да урадите као појединац, за себе и породицу - то је сасвим друга ствар. То је борба", закључила је проф. Џамоња Игњатовић.