Рак панкреаса је „тихи убица", а генетска предиспозиција обавезује на редовне прегледе

Није најчешћи, али за рак панкреаса кажу да је једна од најопаснијих малигних болести. Стручњаци упозоравају да ће до 2030. године, то бити малигна болест која ће односити највише живота.

Годишње у Србији, од рака панкреаса оболи више од 1.500 људи, а у свету пола милиона.

Рак панкреаса није тако често обољење и о њему се слабо говори. Девета је по учесталости од свих малигних болести и зову је „тихи убица".

„Када се деси та болест, онда то одјекне, јер је рак који прогресивно делује, када се јави код младих људи, онда је веома агресиван облик болести и зато што се открива јако касно", рекао је за РТС проф. др Дејан Раденковић са Прве хируршке клинике Универзитетског клиничког центра Србије.

Симптоми су неспецифични, као што су болови у абдомену и леђима, па неретко пацијенти дођу код лекара касно.

„Ковид је донео огромне проблеме здравству али су пацијенти који имају малигне болести третирани као најприоритетнији", додао је др Раденковић коментаришући утицај пандемије.

Каже да се канцер панкреаса сада чешће открива јер има више „скенера и магнетних резонанци који су доступнији", па се чини да је више онколопких болесника.

Када је реч о превенцији, професор напомиње да је важно да, када један члан породице има рак панкреаса, сви чланови породице треба да се редовно контролишу - једном годишње.

„Када постоје симптоми типа горушице, киселине, надимања, па се код гастроентеролога урадио гастроскопију, а нема ништа на желуцу, па је рађен ултра-звук, није проблем жучне кесе, онда се иде даље на скенер...", испричао је професор Раденковић.

Један од највећих помака у лапараскопији је будућа примена „Да Винчија" - апарата-робота. У току је обучавање лекара за ову врсту тешке, интензивне методе.