Слабљење слуха - како нам дете поручује да је време за посету специјалисти

Родитељи дете одводе код лекара када промете да дете јаче говори, или често појачава телевизор. Такво понашање наводи на сумњу да је у питању секреторни отитис. „Та болест је позната још од Хипократа, на жалост, не знамо још етиологију, зна се да је мултифакторна етиологија", рекао је у Јутарњем програму др Владимир Шарановић, специјалиста ОРЛ.

Нагласио је да је пре спровођења лечења, важна добро урађена дијагностика уз активно праћење стања пацијента, међу којима су најчешће - деца.

Међу препорукама је један вид конзервативног лечења тубицама или трубицама (аутоинфлација) када се код здраве деце надувавају балони преко носа, повећавајући притисак у горњем спрату ждрела.

„На тај начин отварају Еустахијеву тубу, утискују ваздух у шупљину средњег уха и потпомажу елиминацију секрета", објаснио је др Шарановић.

„Што се тиче патофизиологије, кључно је да долази до појачања секреторног капацитета слузнице средњег ува и он се повећава чак до 40 пута, и у шупљини средњег ува долази до накупљања секрета који онемогућава нормално покретање бибне опне и то се презентује ослабљеним слухом", рекао је др Шарановић.

Додаје да поред конзервативног, постоји и хируршко лечење.

„Када говоримо о хируршком третману, то је најчешћа хируршка интервенција која се изводи у свету од свих хируршких интервенција. Цевчице су од разних материјала, имамо металне, од полиуретана, као ПВЦ, имамо силиконске, врло су малих димензија, изгледом подсећају на телефонски кабл. Ми током интервенције направимо мали рез на бубној опни, извучемо секрет из шупљине средњег ува и поставимо цевчицу", објаснио је.

Др Шарановић каже да деца већ током буђења из анестезије осећају побољшање и бољи слух. Цевчице, каже, стоје од шест месеци до годину дана.

Све више људи у Европи пати од алергија 

Када је реч о проблемима „трећег крајника" и непчаним крајницима - др Шарановић истиче да су симптоми - проблеми са дисањем, па и током ноћи и честе секреције, што се лако препознаје. Ту су и лош задах и малаксалост.

„Ако дете има три ангине за годину дана односно пет у две године, то је валидна индикација за операцију крајника", рекао је и додао да се тонзилотомијом редукује величина крајника што помаже „враћању стања у нормалу".

Ухо, грло и нос и проблеми са њиховим фукнционисањем све чешће су на удару алергена јер се број људи са алергијама, као што је алергијски ринитис повећава.

„Свако треће дете има алергију. Сматра се да ће за неких десет, двадесет година, сваки други становник Европске уније, Европе, имати алергију. На жалост и ми пратимо ту статистику. А оно што је забрињавајуће је пораст броја пацијената који имају умерене до тешке клиничке форме који су полисензитивни пацијенти, алергични су на више алергена и захтевају озбиљнију терапију. Морамо да променимо и мало свест о алергији јер велики број и не зна да има рецимо алергијски ринитис, што и није тако страшно, нису пацијенти дужни да знају од чега болују, али је забрињавајуће да, сматра се да између 15 до 20 посто лекара сматра да алергијски ринитис није болест, и да га не треба лечити, а такође неких 20 до 27 одсто пацијета има неадекватну терапију а наш задатак је да порадимо на томе", закључио је др Шарановић.