Читај ми!

Бука је један од највећих загађивача животне средине и претња јавном здрављу

Сваког 20. априла обележава се Међународни дан заштите од буке са циљем да се смање нивои прегласних и ометајућих звукова којима смо, скоро непрекидно, изложени, нарочито у великим градовима, где и живи већина становништва света. Пре пола века Светска здравствена организација је буку сврстала у групу загађивача, а загађење буком се сматра претњом јавном здрављу.

Сваки трећи појединац је изнервиран током дана, а сваки пети има поремећен сан ноћу због саобраћајне буке, показују резултати студије Светске здравствене организације. Они који су хронично изложени високим нивоима буке, посебно на радном месту, имају повећан ризик од нарушавања здравља.

„Градска бука и живот у тим бучним градским срединама носи са собом повећан ризик од различитих здравствених проблема, како код деце тако и код одраслих. Они се крећу од проблема са учењем, пажњом, концентрацијом, мишљењем и слично, преко проблема са спавањем, па све од неких ефеката који ће се појавити у каснијем животном добу, као што је утицај на срце и на крвне судове“, објашњава проф. др Катарина Пауновић са Института за хигијену са медицинском екологијом, Медицинског факултет у Београду.

У градовима, 80 одсто буке ствара саобраћај.

„Све улице и саобраћајнице су пета зона где је дозвољени ниво буке 65 децибела дању, 55 децибела ноћу. Те границе знају да буду прекорачене на критичним тачкама“, истиче Милан Конатаревић, инжењер заштите животне средине у Градском заводу за јавно здравље Београда.

У Београду се ниво буке мери на 40 места. Средња измерена вредност у преподневном шпицу у једној од најпрометнијих улица је 68,3 децибела, три децибела изнад дозвољене границе.

Буком је угрожено више од 50 одсто европског становништва, а око 16 процената живи у, такозваним, „црним акустичким рупама“. Бука изнад 90 децибела може да доведе до оштећења слуха. На 140 децибела престаје слушна осетљивост и јавља се бол.

„Сваки комерцијални објекат има обавезу да врши мониторинг свог утицаја на животну средину, а то укључује и буку. Када кафић направи живу свирку, они су обавезни да позову једну од акредитованих лабораторија, што укључују и Градски завод за јавно здравље, која ће изаћи на терен и извршити евалуацију тог система, и прописати до ког нивоа они могу користити тај систем, на тој локацији, и у тој ситуацији. Ако имате притужбу на буку, прва и основна ствар је да позовете еколошку инспекцију или комуналну полицију“, истиче Конатаревић.

Неке од мера предвиђених Законом о заштити од буке су распоред инфраструктуре индустријских и стамбених зона и објеката, планирање саобраћаја, контрола извора буке и акустичко зонирање.

„Увођење ових специфичних мера да се смањи ниво звука који производи одређена машина, апарат, возило, да се смањи начин излагања том звуку, увођењем зелених зона, зелених површина и да се нарочито води рачуна о промени времена излагања том нежељеном звуку, односно да се смањи то наше излагање, нарочито у току ноћи“, наглашава професорка Пауновић.

Казне за правна лица због буке изнад прописаних вредности су од 500.000 до милион динара. За прекомерну буку из угоститељских објеката казна је 200.000 динара.

четвртак, 19. септембар 2024.
21° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи