Адаптогене биљке „скенирају” па „поправљају” организам

Такве биљке се прилагоде стању у организму одређеног човека и обезбеђују баланс.

„Ја волим да кажем да оне делују буквално попут џи-пи-еса - траже проблем у нашем организму, нађу проблем - и решавају, односно доводе нас до тог природног баланса", истакла је Милошевићева. 

Неко ко има хроничан стрес из било ког разлога, може да узима адаптогену биљку и да смањи стрес, а Христина је то појаснила: „Може због тога што је за адаптогене биљке доказано да оне утичу првенствено на хормоне стреса, односно они смањују стрес у нашем организму. Када се организам сусретне са стресом он класично пролази кроз званично три фазе. Прва је фаза алармирања организма да је присутан стрес и да организам треба да одговори на адекватан начин, друга је корак који је буквално одговор организма на стрес и трећа је фаза исцрпљености организма". 

Милошевићева је појаснила како је могуче спречити трећу фазу употребом адаптогених биљака: „Због тога што адаптогене биљке, када се унесу орално у наш организам, оне делују буквално тако што заустављају организам на тој другој фази, заустављају организам на том одговору на стрес и затим уводе организам у стање равнотеже, односно баланса. Делују умирујуће на организам и самим тим организам се може лакше прилагодити и избегава се она трећа фаза - фаза исцрпљености организма".

Зеленом шпарглом против стреса

 Зелена шпаргла је једна од адаптогених биљака, док бела шпаргла нема та својства.

„Генерално, период када је шпаргла најактивнија, најсвежија и када има највећи проценат тих лековитих својстава у себи је неки период раног пролећа, односно период април - мај. Тада има највише лековитих својстава и тада је најбоље шпарглу употрбљавати у свежем облику", рекла је Христина, и додала да се као свежа може користити као салата, али да се може и кувати.

„Приликом кувања важно је да знамо да не треба да се прекува, само кратко, буквално минут - два кроз воду и она је спремна за употребу", објаснила је.

Фармацеуткиња нам је открила да шпарглу повезујемо са смањењењем стреса јер смањује ниво кортизола у организму. 

Ипак, постоји неко ко шпарглу не сме да једе и то је веома важно да се нагласи: „Ми углавном биљке повезујемо са апсолутно безбедним намирницама, међутим шпарглу не смеју да користе особе које имају гихт или камен у бубрегу.".

Пасји трн - идеална адаптогена биљка

Пасји трн је такође адаптогена биљка. Њу можемо пронаћи на нашем поднебљу, а има више намена. Пасји трн можемо користити у различитим облицима. „Генерално, то је једна велика, висока биљка која садржи наранџасте плодове на себи и ти плодови су, када су у свежем или осушеном стању спремни за употребу, смеју се користити, нису отровни плодови. Углавном када видимо неку биљку која је нама мало напозната, ми помислимо да та биљка може наштетити нашем организму, међутим пасји трн је један од изузетака, због тога што је изванредан, обилује витаминима као што су липосолубилни витамини - А, Де, Е, има доста незасићених масних киселина које су битне нашем организму и због тога га треба користити", објаснила је Христина Милошевић.

Предложила је начине за употребу пасјег трна: „Може се користити у облику чаја од осушених плодова, али може и на друге начине. Оно како се пасји трн најчешће користи јесте у облику уља од пасјег трна које је изузетно концентровано и погодно за наш организам". 

Пасји трн добро показује сва својства адаптогених биљака, односно: успорава старење, смањује стрес, спречава исцрпљеност организма, па и враћа организам у равнотежу, зато Христина каже: „Он је некако најидеалнији када причамо о адаптогеним биљкама са наших простора, због тога што се нпр. уље може користити орално, односно може да се пије, затим се може наносити на кожу јер подстиче епителизацију ћелија. Уколико дође до неке повреде уље пасјег трна ће много брже омогућити зарастање те ране, омогућиће да кожа се лакше зацели и да се то све много брже санира, него са класичним неким уљима".

Пасји трн ипак не би требало да користе особе које имају проблема са панкреасом, проблем са желуцем, а посебно они који имају чир на желуцу, баш као и они који имају проблем са хелико бактером.

Сладић - извор бројних витамина и минерала

Сладић је доступан у виду праха, суви као чај, корен, и у облику уља. „Сладић поседује и антибактеријско и антивирусно деловање, има антиинфламаторно деловање, односно када се унесе у организам он делује противупално и то је читав један спектар позивитних једињења која поседује", објаснила је гошћа РТС Ординације.

Додала је да је сладић одличан извор витамина и минерала, да има доста натријума, калијума, фосфора, гвожђа, магнезијума, цинка, бакра, и да опоравља цео организам.  

„Свако може да користи сладић, међутим код особа које имају хипертензију, које имају проблема са каменом у бубрегу, затим код особа које имају проблема са бубрезима, не би требало да се користи сладић због тога што он повећава, задржава течност и натријум у организму, а самим тим особа која има висок крвни притисак употребом сладића може тај крвни притисак и то стање само погоршати", упозорила је Христина.

„Трудницама је такође забрањен и требало би водити рачуна код особа које користе одређене лекове", додала је.  

Подсећамо да, иако биљке могу много, пре употребе ипак треба консултовати стручњака, како би се спречила нежељена дејства.