Алцхајмер - све више оболелих, потребна шира институционална подршка

Болест будућности - тако се често назива Алцхајмер. Од заборављања ствари и речи до непрепознавања особа - широка је лепеза симптома који прате једну од десет најчешћих болести.

„Оно што ја могу да приметим, последњих година се све више јављају људи који примећују проблеме са памћењем код себе и јављају се да то провере. Део стручне јавности изражава велику бојазан да ће после пандемије ковида 19 да наступи пандемија менталних болести и код особа које нису имале конкретно обољевање од овог вируса, а који су последица стреса", рекла је др Славица Голубовић, психијатар-неуропсихолог у Геронтолошком центру Београд.

Управо је стрес високо на листи ризика за настанак Алцхајмера, објашњава нам психијатар. Предуслови су и генетика, начин исхране, неуредан стил живота.

Иако не постоји јединствен регистар процењује се да у Србији са Алцхајмеровом болешћу живи око 140.000 људи, док је у свету тај број 40 милиона. Ипак, статистика упозорава да ће ове бројке у наредној деценији бити удвостручене.

Зато из Удружења пензионера указују како је оснивање националног центра за оболеле од деменције неопходно.

„Постоје нека обећања локалне самоуправе Београда да ће им то бити приоритет за наредну 2023. годину и да ће тада бити отворен први државни центар за оболеле од деменције где ће моћи да користе услуге сви они којима су оне потребне, који нису за домски смештај у Београду и где ће моћи да користе и саветовалиште они који брину о њима у кућним условима", каже Наташа Сатарић из удружења Амити - Снага пријатељства.

Из градског секретаријата објашњавају да је у њиховој надлежности најпре отварање дневног боравка за дементне особе.

„Предвиђена су средства за пројектну документацију и ми очекујемо да 2023. године да би овај дневни боравак могао кренути са радом. Тако да ми желимо оно што је из нашег домена да пружимо могућност грађанима Београда. Са друге стране подржавамо све неке иницијативе које тичу тога се на неком републичком нивоу оформи нека институција, ми ћемо наравно дати наш допринос", рекла је Наташа Станисављевић, градска секретарка за социјалну заштиту.

Управо је институционална подршка у читавој Србији веома важна за оболеле од Алцхајмера јер нема довољно капацитета за њихово збрињавање баш као ни лекара геријатара.
И дијагноза Алцхајмера се све касније успоставља, па је квалитет живота оболелих и њихових породица на незавидном нивоу. Зато је свако решење драгоцено.