Читај ми!

Развијен говор и језик су неопходне вештине за полазак у школу, одведите дете на време код логопеда

Стручњаци кажу да већина данашњих предшколаца зна да чита и пише, препознају бројеве, многи користе компјутер јер са њим одрастају, али не знају правилно да говоре. Родитељи будућих првака прикупљају документацију и полако заказују прегледе, а један од важнијих је тестирање говора код логопеда.

Преглед будућег првака код логопеда је важан пре свега да би се утврдило да ли је дете спремно за школу, наглашава гошћа Јутарњег програма, логопед Гордана Зечевић из Удружења „Логопедилиште“.

„Уколико обавимо преглед у фебруару и установимо да детету недостају одређени гласови, односно да их није правилно формирало, крећемо у интервенцију да то исправимо, јер гласове које деца не изговарају добро, најчешће не пишу и не читају добро“, напомиње Зечевићева.

Постоји велики број вештина које дете мора да савлада да би било спремно за полазак у школу, а једна од најважнијих је говор и језик, што значи да добро разуме речник који обухвата све појмове да би могло да прати школско градиво. Школа носи велики број обавеза и уколико дете није спремно, одмах наилази на препреку, а школа би требало да буде место где ће детету бити пријатно и где ће желети да долази.

„Ако на првом тромесечју није урадило ниједан диктат како треба, дете већ улази у нелагоду, све више касни, долази школски неуспех и улази се у једну крајње непожељну ситуацију“, додаје гошћа Јутарњег програма.

Статистика је поражавајућа

Статистика у погледу говорно-језичких поремећаја је врло неповољна. Пре 55 година било је 8,7 одсто деце која су имала кашњење у говору и језику. Сада је тај проценат 70 одсто.

Да ли ће дете говорити добро или не и како ће бити језички развијено, ментално, моторички, социјано и емоционално зависи и од генетике, али пре свега од средине. Статистички подаци показују да се не бавимо довољно својом децом.

Савремене технологије су много допринеле овом проблему. Дете од две године уопште не би требало да буде у контакту са телефоном и да то буде врста стимулације која се нуди детету, већ много касније и то у кратким периодима, наглашава логопед.

Игра уместо телефона и таблета

„Деца се много мање играју, а кроз игру се развија сазнајни, емоционални живот и социјализација, све што је неопходно да би дете постало самостално. Поремећај пажње је управо директна последица претеране употребе технологије јер те стимулације које деца прате на телефону и таблету су врло брзе и њихов мозак почиње да реагује само на такву врсту стимулације. На говор уопште не обраћају пажњу, нити слушају. А учитељица не нуди тако нешто. Градиво је понекад и сувопарно и сасвим је нереално очекивати од учитељице да решава говорно-језичке тешкоће са којима деца долазе“, додаје Зечевићева.

Читање и писање, пак, није брзо, напротив, врло је споро. Графомоторика мора да се развије. С друге стране, у школи се очекује да деца дођу потпуно спремна за те вештине, а ако нису, проблем има цела породица.

Једна од немилих статистика је и то да је речник јако осиромашен. Такође, због превелике изложености садржајима са интернета, многа деца знају више речи на енглеском него на матерњем језику.

Родитељи морају да буду свесни проблема

На све ове проблеме превасходно пажњу морају да обрате родитељи и да одведу дете правовремено на третман. Такође је неопходно да сарађује са логопедом, јер уколико се родитељ не ангажује и не уради оно што логопед каже, одлазак је бескорисан. Да би дете створило говорни аутоматизам неопходан је јако велики број понављања.

Гласовни систем и језички систем се развијају од рођења. Тако је дете са годину дана у стању да изговори све вокале, а са навршених пет година је потребно да зна све гласове.

„Значи, са пет година гласовни развој треба да буде завршен, потпуно постављен и аутоматизован. Постоје развојне скале и уколико родитељи примете да им дете има јако оскудан речник, да се речник не развија, обавезно треба да се обрате логопеду, јер је предрасуда да логопеди раде само на артикулацији“, напомиње логопед Гордана Зечевић.

Говор је само део језика, а логопед се бави језиком. Потребно је радити и на артикулацији, али мора да се провери како дете разуме значење да би могло даље да развија своје когнитивне вештине, да развија мишљење, емоције и социјализацију.  

број коментара 1 Пошаљи коментар
(петак, 28. јан 2022, 14:13) - anonymous [нерегистровани]

aUstrija i reSpirator

I da obavezno sluša "pravilno" akcentovanje reči na RTS.