Први човек у коме куца срце генетски модификоване свиње

Изведени захват је прва успешна трансплантација свињског срца у људско биће. Како су истакли хирурзи Медицинског центра Универзитета Мериленд, осмочасовна операција успешно је изведена у Балтимору, а пацијент Дејвид Бенет Старији из Мериленда осећа се добро.

„То ствара пулс, ствара притисак, то је његово срце. Ради и изгледа нормално. Одушевљени смо, али не знамо шта нам доноси сутра. Ово никада раније није урађено", рекао је др Бартли Грифит, директор програма за трансплантацију срца у медицинском центру који је извео операцију.

Прошле године су 41.354 Американца добила трансплантирани орган, а више од половине њих добило је бубрег, према Уједињеној мрежи за дељење органа, непрофитној организацији која координира у набавци органа у земљи.

Постоји акутна несташица органа и сваки дан умире десетак људи са спискова. Око 3.800 Американаца је прошле године примило људско срце као замену, више него икада раније, али су потребе још веће.

Научници су грозничаво радили на развоју свиња чије органе људско тело не би одбацило. Истраживања су убрзана у протеклој деценији новим технологијама за уређивање гена и клонирање. Трансплантација срца урађена је само неколико месеци након што су хирурзи у Њујорку успешно уградили бубрег генетски модификоване свиње мождано мртвој особи.

Истраживачи се надају да ће овакви поступци отворити нову еру у медицини, у будућности, када заменски органи више не буду у дефициту за више од пола милиона Американаца који чекају на бубрег и друге органе.

„Ово је преломни догађај. Почињу да се отварају врата која ће, верујем, довести до великих промена у начину на који третирамо отказивање органа", рекао је др Дејвид Класен, главни медицински службеник Уједињене мреже за дељење органа и лекар за трансплантацију.

Додао је да постоје многе препреке које треба превазићи пре него што се таква процедура може широко применити, напомињући да се одбацивање органа дешава чак и када се трансплантира добро усклађени бубрег људског донора.

Догађаји попут ових могу се драматизовати у штампи али је важно задржати перспективу. Потребно је много времена за овакве терапије", истакао је др Класен.

Господин Бенет је одлучио да се „коцка” са експерименталним третманом, јер би умро без новог срца, исцрпео је друге могућности и био је превише болестан да би се квалификовао за срце  људског донора.

Шездесетих година прошлог века, бубрези шимпанзе су трансплантирани људима, али су примаоци живели најдуже девет месеци. Године 1983. срце павијана пресађено је беби, али је умрла 20 дана касније.