Резултати студије наших кардиолога доносе нове процедуре у лечењу аортне стенозе

Аортна стеноза, тј. сужење, представља сужење отвора кроз који срце пумпа крв у циркулацију, односно у највећи крвни суд у нашем телу – аорту. Када се тај отвор смањи на површину мању од једног центиметра квадратног, објашњава гост Дневника, др Марко Бановић, кардиолог Клиничког центра Србије, настаје отпор истицању крви.

„Тај отпор, као механичка препрека оптерећује срце током дугог низа година, што може довести до преоптерећења и постепеног попуштања срца. А с друге стране, количина крви која излази и пролази кроз тај отвор у циркулацију је углавном смањена, те се могу јавити симптоми због слабе прокрвљености мозга, као што су несвестица, вртоглавица и губици свести, или због самог срца где такође долази мања количина крви, може се јавити, на пример, бол у грудима“, напомиње др Бановић.

Студија чији резултати су представљени на конгресу Америчких кардиолога и кардиохирурга је трајала шест и по година и спровођена је у седам центара под покровитељством Клиничког центра Србије и Института у Каменици обрађено је 157 случајева.

Како наглашава саговорник Иване Божовић, то је била прва студија у свету која је наглашавала индикацију да се оболели аортни залистак замени у фази када је сужење тесно, када је пумпна функција срца очувана, а када су пацијенти без тегоба.

„Ми смо стварно показали да се параметри, групно посматрани, као што су смртност, хоспитализација због срчаног попуштања, акутни инфаркт миокарда или мождани удар, значајно ређе јављају и у мањем проценту код пацијената који су оперисани у раној, тзв. асимптоматској фази, него пацијенти који су оперисани по досадашњим стандардима, тек када пацијент постане симптоматичан“, додаје кардиолог.

Када се појаве симптоми, квалитет живота пацијента драстично пада, а ризк од смрти драстично расте и износи скоро два и по одсто месечно, док је код пацијената који немају симптоме два одсто годишње.

„Зато смо покушали да ову индикацију померимо унапред и показало се да је то стварно корисно, пре свега за пацијенте“, наглашава др Марко Бановић.

Очекује се да ће ови резултати, уз већ неке постојеће који су рађени на ретроспективној бази, дати довољно података да се промене водичи за лечење ове болести и у Америци и у Европи, закључује гост Дневника.