Бол је ипак наш пријатељ, не дозволите да постане болест

Овогодишња Нобелова награда за медицину отишла је у руке Дејвиду Џулијусу и Ардему Патапутијану, за њихово откриће рецептора за температуру и додир. Они су у суштини открили нове јонске канале у ћелијском зиду који претварају драж која је изазвана температуром или додиром у електрични сигнал који путем нерава стиже до централног нервног система, објашњава професор др Небојша Лађевић, руководилац Центра за анестиологију и реаниматологију KЦ Србије.

„Они су открили одређене канале, као што су ТРП м8 канали за температуру и друге канале који су везани за додир. То је за нас значајно у свакодневном животу јер када се крећемо ми осећамо својим чулима и температуру и додир, што нам је битно за положај и целокупно наше функционисање, а свакако и за пренос болног сигнала“, истиче професор Лађевић.

Оно што сви знамо је да екстремне температуре, хладно, вруће, врело не надражују термо рецепторе, већ надражују рецепторе за бол, наглашава професор др Дејан Нешић са Института за физиологију Медицинског факултета у Београду.

„Зими, када је ниска температура, ми ћемо да осећамо штипкање у образима, односно 'бол у образима‘. Лети, високе температуре, исто ћемо да осећамо бол у образима или у глави, или ако смо отишли на море па изгоримо, а сада, ова Нобелова награда за медицину омогућиће управо да манипулацијом поменутих рецептора добијемо нове лекове који ће моћи да нам олакшају да лечимо, поготово хроничан бол“, напомиње проф. Нешић.

Шта је бол?

Различите дражи изазивају бол, као што постоје и различити квалитети бола и различите врсте, али у сваком случају, бол је један емотивни доживљај, објашњава др Лађевић.

„Сваку болну драж различите особе доживљавају на различити начин. Бол је пре свега аларм, он нас упозорава на одређена стања. Акутни бол нас спречава да направимо неку већу грешку, рецимо да дотакнемо неки врео предмет да се не бисмо опекли. Исто тако, бол нас упозорава и на одређене процесе који се дешавају у организму и скрећу нам пажњу да се обратимо лекару, јер бол је само симптом“, додаје професор.

Међутим, бол после дуго времена постаје болест сама за себе, као хронични бол, тада га је изузетно тешко лечити.

„Бол се према трајању дели на акутни и хронични. Према етиологији, на малигни и немалигни. Према квалитету то би био јак, брз и оштар бол или, како се каже у народу, спор, тињајући бол. Према месту настанка површински, значи на кожи и дубоки бол. Тако се у медицини класификује бол. Ако смо се уболи иглом, на пример, то је акутни, брзи бол који одмах нестаје. Оно што је опасно је хронични, малигни бол који дуго траје и не можемо тачно да покажемо место на телу где се налази, али се осећа и захтева веома дуго и компликованије лечење“, објашњава др Нешић.

У зависности од места где се јавља лекаре брине и акутни и хронични бол.

„Али када бол почне да утиче на наше емоционално стање и на наш психички статус, квалитет живота, он онда постаје болест за себе и доводи до низа последица у организму које се одликују и на психолошком статусу и на ендокрином и тако даље“, истиче Лађевић.

Међународно удружење за истраживање и третман бола даје одређене препоруке.

„Онај бол који вас је током ноћи пробудио, подразумева да одмах ујутру посетите лекара. Такође, ако имамо бол који не можемо да 'трпимо' дуже од два дана без лекова и ако нам угрожава квалитет живота како на послу, тако и код куће, обратите се лекару“, наводи др Дејан Нешић.

Шта је хронични бол?

Постоје различите дефиниције хроничног бола, али може се рећи да је то бол који траје дуже од три месеца и не мора бити у континуитету.

Сваки бол који траје дуже доводи до, такозваног, „зачараног круга“ страха, беспомоћности, нервозе и многи пацијенти на крају страхују да ће тај бол икада престати. 

„Самим тим се дешава да су подручја мање васкуларизована, имамо већи спазам и већу тензију у мишићима, и опет страх, опет беспомоћност. Хронични бол је велики стрес за организам јер се луче велике количине кортизола, хормона надбубрежне жлезде који нам помаже у обављању основних животних функција. Код хроничног бола током дужег временског периода количина кортизола ће престати, самим тим ће бити ослабљен имуни систем и бићемо подложнији осталим болестима“, закључује професор Дејан Нешић.

Зато, не трпите бол, потражите помоћ лекара.