Због Алцхајмерове болести пати цела породица

Алцхајмерова болест је тиха епидемија. Неизлечива, подмукла, настаје споро, у почетку делује безазлено, а у каснијим фазама због ње пати цела породица.

„Почињете све више времена да проводите унутар продице, не само зато што вас и пријатељи и најближи напуштају него зато што ви више не можете нормално да комуницирате и разни су ефекти тога, али резултат је, заправо, да породица постаје усамљена, а оболели најусамљенији“, каже Маја Гајић Квашчев.

Зато би им добродошли дневни центри у којима би оболели боравили уз надзор, а чланови породице добили и савет и прилику за предах.

Хамбург у Немачкој, који по величини може да се пореди са Београдом, има 48 таквих боравака, а оболели могу да остану и преко ноћи.

„Ако бисмо узели просек да је један корисник дневног боравка у категорији 3, дневни боравак кошта на дневном нивоу око 70 евра, долазимо до цифре од 1.400 евра на месечном нивоу. Корисник фонда неге добија од фонда месечно од Фонда око 1.300 евра“, објашњава Милорад Пајовић, начелник Истраживачког центра за негу немачког здравстеног фонда "DAK Gesundheit". 

На први државни дневни центар у Београду чека се три деценије. Чекаће се још две године, за када, из Града обећавају отварање боравка у оквиру Геронтолошког центра.

„Последњих неколико година отвара се велики број приватних домова, има их више од 250, али недостају државни домови за смештај, сервиси подршке у локалним заједницама за оболеле и исцрпљене породице које нису више у стању да брину о болесном члану у кућним условима“, истакла је Надежда Сатарић из НВО Снага пријатељства „Амити“. 

Зато су, каже, покренули пилот пројекат саветовалишта и боравак за десетак корисника.

„Трудићемо се да макар ту једну годину обезбедимо ову врсту подршке нашим суграђанима, наравно да не можемо да прејудицирамо шта ће бити, какве ће бити одлуке касније, али је свакако да су потребе јасне“, нагласила је Милка Миловановић Минић, државна секретарка у Министарству за бригу о породици и демографију.

„Мој тата заправо сада препознаје четвртак као једини дан у недељи који је способан да препозна, могу да кажем чак да он живи за четвртак. За моју маму која највише времена проводи са татом, односно са обелелим, такође је празнични дан. Има око четири сата да се посвети себи, ако ништа друго бар да се наспава“, наводи Маја Гајић Квашчев.

А сви они живе за дан када ће таквих боравака и саветовалишта бити у сваком граду. Добро би им дошла и финансијска подршка и једноставнији пут до права, попут туђе неге и помоћи.