Грозница Западног Нила – да ли сваки убод комарца треба да нас забрине

Грозница Западног Нила је инфективно обољење из групе зооноза, вирусне етиологије, које се на људе и животиње преноси убодом зараженог комарца. Циркулација вируса Западног Нила је присутна на Европском континенту од 60-тих година прошлог века, али се повећање броја оболелих људи бележи у последње две деценије и има тенденцију пораста у будућности. Данас је овај вирус најраспрострањенији арбовирус на свету.

Како наводи докторка Драгана Плавша, епидемиолошкиња са Института „Батут“, до 6. августа у Србији су регистроване две особе које су оболеле од грознице Западног Нила. Код обе особе је дошло до развоја тешког обољења, неуроинвазивног облика болести који се, нажалост, завршио смртним исходом.

Које особе су угрожене?

Рађена су бројна истраживања и установљено је да комарци више убадају особе крвне групе нулта, затим А, а најмање су угрожене особе које имају крвну групу Б и АБ, наводи др Славица Марис, епидемиолошкиња у Градском заводу за јавно здравље.

„Такође, особе које су физички активније, јер се лучи више млечне киселине, подложније су убодима комараца. Високе и крупне особе, зато што избацују више угљен диоксида, као и особе које доста пију пиво су подложније уједима комараца. Труднице, такође“, додаје др Марис.

Веза у погледу пола и старосне доби није утврђена.

„Особе са хроничним болестима нису пријемчивије на убод комарца, али оне су подложније развоју теже клиничке слике, односно неуроинвазивних болести, што укључује менингитис, енцефалитис или менингоенцефалитис“, напомиње др Плавша.

Да ли сваки ујед комарца мора да нас забрине?

Пре свега, зараженог комарца је немогуће разликовати од оног који није, а исто тако ни на основу промена на кожи које се јављају после убода, немогуће је одредити да ли је комарац био заражен или не, наглашава др Марис.

„Завод за беоциде ради редован годишњи мониторинг од краја марта до почетка новембра месеца и достављају информације, тако да се тачно зна на којим подручјима је доказано присуство заражених комараца“, додаје епидемиолошкиња.

Код 80 одсто особа које су заражене не појављују се никакви симптоми и болест пролази. Код 20 одсто се јављају симптоми слични прехлади и грипу – нагли раст температуре, бол у грлу, болови у мишићима и зглобовима, пролазни осип и увећане лимфне жлезде. Најчешће, ови симптоми пролазе после четири до седам дана.

Како разликовати да ли је ковид, обична прехлада или грозница Западног Нила?

Пошто су у питању вирусна обољења са практично сличном клиничком сликом, сами пацијенти не могу да препознају која инфекција је у питању.

„Зато ако се развију ови симптоми, потребно је обратити се лекару да би пре свега била отклоњена сумња да ли је у питању ковид 19, зато што је то инфективна болест која се преноси са особе на особу“, саветује др Драгана Плавша.

Терапија

Особе са благом клиничком сликом користе само лекове за снижавање телесне температуре и болест пролази сама од себе.

Уколико, пак, дође до неуроинвазивних обољења, то захтева хоспитализацију.

Превенција

Једина врста превенције је спречити убод комарца. Људи који се баве неком физичком активношћу требало би да избегавају боравак напољу у време када су комарци најактивнији, у зору и у сумрак. Приликом боравка у природи треба заштитити откривене делове тела и намазати их репелентима.

„Уколико неко не воли репеленте, може да се заштити одећом дугих рукава и ногавица. Добро је да одећа буде светлијих боја зато што је познато да комарце привлачи тамнија и припијена одећа“, препоручује др Славица Марис.