Урођене срчане мане код деце могу бити велики проблем, али се успешно и отклањају

Једна од најчешћих урођених аномалија су срчане мане. Међутим, мора се имати у виду да постоји широк дијапазон срчаних аномалија, почев од оних које су релативно благе и могу да прођу без икаквих симптома или потребе за операцијом, па до оних озбиљних које морају да се оперишу већ у првим данима живота, па до оних најозбиљнијих које морају да се оперишу и по неколико пута а да ни после њих пацијенти нису потпуно физички спремни за редовне животне активности, напомиње професор Парезановић.

„Највише је оних који се налазе негде на средини овог спектра и највећи број срчаних мана може хируршки да се реши, а да ти пацијенти касније воде нормалан живот“, наглашава професор.

Најчешћи разлог настанка срчаних мана су генетски фактори. Неке хромозомске аномалије или делеције на хромозомима медицина је довољно проучила и зна се да проузрокују срчане мане, али се за велики број и даље не зна тако да није могуће доказати никакву хромозомску грешку.

Када су у питању фактори средине, углавном су у питању озбиљне болести мајке, посебно неке вирусне инфекције, али много ређе него генетски узроци.

Како родитељи да препознају да ли дете има срчану ману?

Родитељима није лако да уоче да ли дете има неку урођену срчану ману, осим ако је беба јасно плава још од рођења јер нема довољно кисеоника, па се то види још у породилишту, наводи професор Парезановић. Међутим, многе друге симптоме родитељи не могу да препознају јер се не јављају акутно већ током дужег периода.

„Једино ако би видели да дете не напредује у тежини, да одбија оброке, да се зноји приликом храњења, то би могли да буду неки од симптома које родитељи не примете увек, али би педијатри морали на рутинским систематским прегледима да их открију, посебно шум на срцу који педијатар лако може да препозна“, додаје Парезановић.

Шта да раде родитељи када се открије да дете има срчану ману?

Јелена Мачковић из Удружења „Бебино срцуленце“ којој је пре пет година у породилишту саопштено да јој беба има урођену срчану ману, наводи да из угла родитеља, та информација представља велик стрес, јер нема начина да се неко припреми за такву дијагнозу.

„У нашем случају ми смо имали среће да је неонатолог педијатар чуо шум на срцу и заиста нас упутио на право место и у право време. Током трудноће није откривен проблем са срцем, али у тренутку када вам у породилишту кажу за проблем, сви ваши планови, цео ваш живот пада у воду. Нико не планира да из породилишта не оде кући, а ми смо наредна четири месеца провели у Тиршовој“, објашњава гошћа Наздравља.

Беба је имала две операције веома озбиљне срчане мане која је била животно угрожавајућа, а после изласка из болнице је требало наставити нормалан живот.

Мачковићева напомиње да од првог тренутка када се родитељи сретну са кардиологом и поред тога што они објасне цео поступак који предстоји и предвиђају позитиван исход, њима није лако да у то поверују све до тренутка док сами не виде да је дете добро.

Може ли се срчана мана код детета открити у трудноћи?

Уколико је трудница без икаквих ризика, без историје урођених срчаних мана или својих болести као што су дијабетес или епилепсија, једини начин да се пренатално посумња у постојање урођене срчане мане је рутински гинеколошки ултразвучни преглед.

„Ми инсистирамо да се сви гинеколози обуче да барем основне ствари препознају и да уколико посумњају на срчану ману, жену упуте кардиолозима који ће моћи да утврде о којој врсти срчане мане се ради, која је тежина и које су могућности лечења и шта даље треба да се предузме“, напомиње професор Војислав Парезановић.

Како треба да се понашају деца са срчаном маном?

Без обзира на тежину срчане мане, чак и она деца којој предстоји и трећа операција, могу нормално да обављају све животне активности као њихови вршњаци. Могу да трче, скачу, иду у вртић, школу и не треба их ни спутавати.

Други проблем настаје када деца напуне 10 или 12 година и желе да се баве спортом. Како објашњава професор, то зависи од врсте срчане мане, али и од спорта којим желе да се баве, али и од тога да ли је мана потпуно коригована или није.

„На срећу, највећи број њих, чак и оних са озбиљнијим срчаним манама могу да се баве скоро свим спортовима. Можда неки не могу баш маратон и триатлон, али већину спортова могу“, наглашава кардиолог.

Коме помаже Удружење „Бебино срцуленце“?

Један од повода зашто је Јелена Мачковић одлучила да покрене Удружење „Бебино срцуленце“ био је, како каже, то што је желела да охрабри своје дете да ожиљци које има од операције срца нису ништа због чега треба да се стиди већ да се поноси, а уједно и да се кроз лик срцуленца детету приближи да је то срцуленце које се игра у паркићу или у вртићу и да су то другари који се не разликују једни од других.

„С једне стране, едукација од најмлађег узраста, а с друге стране сврха Удружења је да када смо ми видели да је наше дете добро, схватили смо да та комуникација са родитељима који су већ прошли кроз то искуство или тренутно пролазе, може њима да олакша целу причу. Нама је док смо боравили у болници јако значила свака мама у соби. Просто ти делиш исте проблеме и исте дилеме“, додаје Јелена Мачковић.

Да ли дете са срчаном маном сме да иде код стоматолога?

Професор Парезановић наглашава да дете са срчаном маном мора редовно да посећује стоматолога јер је једна од најтежих инфекција у организму инфекција на срцу, такозвани инфективни ендокардитис, најчешће узрокована, посебно код деце са срчаном маном, кариозним зубима кроз које улазе бактерије.

Једино је, напомиње кардиолог, код једног броја пацијената неопходно пре стоматолошке интервенције применити једнократну дозу антибиотика, коју родитељи сами дају детету сат времена пре интервенције, да би смањили ризик од уласка бактерије у крв.

Која је вероватноћа да ће и друго дете имати урођену срчану ману?

Уколико се открије нека генетска грешка, било у хромозому или делићу хромозома, вероватноћа да ће и друго дете имати урођену срчану ману јесте већа, али то не значи и да ће је дете имати, напомиње професор Парезановић.

Уколико се пак не открије шта је био узрок аномалије код првог детета, ризик расте за неких 10 одсто, али 90 одсто је шанса да дете буде без икаквих урођених срчаних мана.