Читај ми!

Шта је то мајндфулнес, како свесним дисањем побеђујемо стрес и панику

Коју технику можемо сви одмах да применимо да бисмо осетили како нам овај приступ штити ментално здравље и помаже да живот живимо на најбољи начин демонстрира за РТС инструкторка мајндфулнеса Драгана Ђурђановић.

„Ако дишете боље вам је него што мислите", често својим пацијентима каже проф. Џон Кабат Зин са Универзитета у Масачусетсу, један од водећих експерата за мајндфулнес у свету.

Чак и код најтеже оболелих, дисање је знак да је већи део организма исправан и функционалан, ма колико то необично и понекад невероватно звучало, објашњава професор Кабат Зин у разговору са Андерсоном Купером, новинаром Си-Ен-Ена и поборником мајндфулнеса.

Овај приступ, или техника, почео је пре пола века да се примењује у лечењу пацијената са менталним тегобама, да би се потом проширио као превентивно средство за целу популацију, нарочито успешно у заустављању деменције и Алцхајмерове болести.

Данас је то део савремене медицине и проучава се у водећим медицинским установама у свету, попут Универзитета Харвард.

Мајндфулнес нас учи да се посветимо тренутку у којем се налазимо, да се фокусирамо на дисање и сопствено тело, ослобађајућу мозак од било каквих других мисли које би могле да га оптерете и уведу у немир или панику, односно да смиримо своје центре за панику и анксиозност.
У разговору за РТС учитељ мајндфулнеса Драгана Ђурђановић објашњава суштину овог приступа и демонстрира једноставне технике, применљиве на сваком месту и у сваком тренутку.

Научна истраживања која се спроводе на местима као што је Универзитет Харвард показују да постоје клинички докази да је мајндфулнес користан у лечењу, иако се још увек доказују његови ефекти код широке и здраве популације.

Сваку тешку или стресну ситуацију можете битно олакшати ако своју свесну пажњу пребаците на процес дисања: већ то је довољно да своје центре за страх и анксиозност смирите, што је предуслов да се изборите са проблемом који вас мучи.