Како и колико дуго треба да спавамо и сањамо

Истраживање је рађено у Великој Британији и показало је да 33 одсто учесника у студији, у просеку спава мање од шест сати током ноћи.

Дугорочно, лош сан доводи у ризик од озбиљних медицинских стања као што су гојазност, болести срца и дијабетес - и скраћује очекивани животни век, навели су стручњаци Британског националног центра за здравље. 

Без обзира на разлоге због којих слабо спавамо, попут бучних комшија или превише кофеина, постоје ствари које можемо да урадимо како бисмо побољшали сан.

Лиза Артис, саветница за проблеме са спаваем каже да је број сати спавања који је неопходан - индивидуална ствар.

„Ако спавате мање од седам сати рецимо, а осећате се добро, онда значи да сте квалитетно спавали и да је за ваш организам то довољно. Важан је и квалитет сна, не само дужина", објаснила је Артисова.

Важне су и РЕМ фазе. Артисова објашњава: „Сваки циклус спавања траје око 90 минута и састоји се од четири фазе НРЕМ 1, НРЕМ 2, НРЕМ 3 и затим РЕМ, а све четири фазе морамо искусити како бисмо се пробудили одморни. Добар сан се састоји од четири или пет циклуса, а поремећен сан се састоји од много мање".

Алисон Гардинер, бихејвиорални психолог и стручњак за проблеме са спавањем додаје да „одрасли већину дубоког сна искусе у првој половини ноћи, а спавање које подразумева и снове - у другој половини".

Гардинерова каже да је најбољи показатељ да ли спавате довољно да „процените како се осећате" следећег дана, отприлике два сата након буђења. „Ако се осећате добро одморно, онда вероватно спавате довољно", каже Гардинерова.

Додаје: „Требало би да себи обезбедите услове за потребну дужину спавања, Дакле, ако Вам треба девет сати, а сутра треба да будете будни у осам сати, на време идите у кревет, најкасније у 11 увече. Без обзира на то када у кревет иде Ваш партнер, и када устаје, потребе за сном су индивидуалне и трудите се да поштујете лични биоритам".

Опуштено и удобно окружење 

Гардинерова објашњава и да је за добар и квалитетан сан потребо окружење које ће нам пријати у коме ћемо се осећати опуштено. То значи углавном свежу, тиху и замрачену спаваћу собу.

С друге стране, Артисова каже да би пола сата, до сат времена пре очекиваног „утонућа у сан" требало већ да легнемо, и да од тог момента заборавимо на лаптопове, таблете и мобилне телефоне јер светлост коју ти уређају емитују - ремете сан.

Додатни савет је - избегавање алкохола пред одлазак у кревет.

Иначе, познато је да мало људи успева да се стално држи строге рутине за спавање, па не брините превише ако понекад имате несаницу.

Али, то може да постаје проблем ако константно лоше спавате, осећате умор и исцрпљени сте. Тада треба применити рутину коју стручњаци препоручују, и држати се плана.

Ако касно лежете, пробајте да раније идете на спавање, али ту рутину уводите постепено. Сваког дана померајте одлазак на спавање за пола сата, до сат времена раније.

Довољно кретања током дана је такође важан фактор доброг сна, као и удобан кревет, одговарајућ јастук, постељина...

Стручњаци додају да је пожељно да се непосредно пред спавање не пуше цигарете, не пију кофеинска и енергетска пића, да се не једе тешка храна, али и да се не вежба, и то - четири сата пре одласка на спавање.