Плодност мушкараца је угроженија током ковид инфекције, али не трајно

У уролошке ординације већ се јављају мушкарци који су у првом таласу епидемије прележали ковид-19 и који сада имају проблем са стерилитетом. Уролог проф. др Александар Милошевић наводи да већ има пацијенте који су прележали ковид-19 и који имају успорене сперматозоиде.

Као председник Републичке стручне комисије за биомедицински потпомогнуту оплодњу, проф. др Ана Митровић Јовановић, начелница дневне болнице ГАК „Народни фронт“, истиче да нема места паници, али да треба бити обазрив.

„Ово је још једна потврда када је у питању ковид инфекција, да није угрожена само старија популација, већ напротив, млади људи у репродуктивном периоду“, напомиње докторка.

Уочена је и велика разлика између утицаја вируса на неплодност мушкарца и неплодност жене. С обзиром на то да се већ зна како вируси делују и какав је механизам њиховог утицаја потенцијално на неплодност, слично је и у случају коронавируса.

Зашто су мушкарци рањивија популација?

Када се упоређују мушки и женски репродуктивни систем, објашњава професорка, знамо да се јајници налазе у телу жене и навикнути су на температуру од око 37 степени Целзијуса. С друге стране, тестиси су анатомски измештени ван тела управо због тога што су врло осетљиви на високу температуру.

Ткиво тестиса је осетљиво из више разлога, објашњава гошћа Јутарњег програма. Пре свега што се у њима налази изузетно велики број А-Це-2 рецептора преко којих коронавирус улази у ћелију. Уласком у ћелију тестиса, његов РНК се преписује у ДНК и покреће се синтеза протеина који су неопходни за даљи опстанак вируса у ћелији. То ремети процес продукције тестостерона и  негативно утиче на сперматогенезу.

Вирус прати порст телесне температуре.

„Због свих тих разлога не постоји симетричан ефекат ковид инфекције на плодност жене и мушкарца. У овом тренутку су мушкарци угроженији, али генерално, ефекат је мали. Односи се само на продужене и тешке форме болести. Мушка репродукција се обнавља, и само је важно да током те инфекције не дође до трајног уништења племенитог ткива тестиса“, наглашава професор др Ана Митровић Јовановић.

Репродуктивна способност мушкараца се обнавља

Мушкарци, за разлику од жена којима биолошка репродуктивна способност опада после 40. године, могу бити плодни и са 50, 60 и више година. Њима се са годинама смањује плодност, али не престаје на исти начин као код жена по уласку у менопаузу.

Спермогенеза се регенерише. Процес производње сперматозоида у тестисима је 73 дана. Стога, ако је спермограм после прележане ковид инфекције лошији, не би требало доносити негативан прогностички ефекат и додатно дизати тензију, напомиње гошћа Јутарњег програма.

„Само је потребно уз високе дозе витамина, о којима причамо већ месецима, и адекватну терапију, поновити спермограм за два и по, три месеца, а потом на шест месеци“, додаје докторка.

Зато све досадашње студије имају ограничен значај јер још нема података да ли су пацијенти и пре ковида имали лош спермограм или је то ефекат ковида. Такође, не зна се колико ће тај утицај на сперматогенезу дуго трајати, што ће моћи да се сазна тек за годину, до две, наглашава докторка.

„Овога тренутка само знамо да ковид утиче у активној инфекцији. Да смањује плодност, као и два и по месеца после инфекције. После три до четири месеца када се особа потпуно излечи, уколико води здрав живот и примењује хигијенско-дијететски режим, може се очекивати да се потпуно регенерише процес сперматогенезе.“

Управо из тог разлога важно је вакцином заштитити и ову популацију како би сачували своју репродуктивно здравље.

Трудноћа у време ковида

Од самог почетка пандемије постојала је неизвесност како ће вирус утицати на мајку, развој трудноће и саме бебе. Како наглашава проф. Митровић Јовановић, то је питање са којим се од почетка пандемије свакодневно сусреће.

Основни савет је, по данас важећим смерницама, да труднице на вакцинацију не треба ни да помишљају. Оне жене које планирају трудноћу, требало би да се вакцинишу, а да трудноћу одложе за три до пет месеци после примања друге дозе вакцине.

Први резултати, на основу анализа података за око 130 породиља оболелих од ковида, показују да се инфекција не преноси на дете током трудноће и порођаја, али да се ризик не може потпуно искључити.

Вертикална трансмисија инфекције са мајке на бебу током трудноће није доказана. Бебе интраутерино немају рецепторе преко којих коронавирус може да уђе у ћелију. Зато су све породиље оболеле од ковида родиле здраву децу.

„Али постоје ситуације да су се деца инфицирала у првом и другом месецу живота од неких особа које су дошле, рецимо, да их посете, јер се после рођења тај рецептор природно појављује у ћелијама“, наглашава докторка.

Да ли планирати трудноћу током пандемије

Као ни за друге вирусе, тако се још не зна ни какав ће ефекат по здравље плода оставити ковид инфекција у прва три месеца трудноће и како ће утицати на процес ембриогенезе.

„За сада искуства су добра и није примећено да има већи проценат конгениталних аномалија или већи проценат спонтаних побачаја или раних губитака трудноће, али, наравно, време ће показати“, закључује саговорница Иване Миленковић.

Европско удружење за хуману репродукцију је препоручило средином марта 2020. године да треба сачекати са трудноћом. У међувремену ове препоруке су промењене и настављени су поступци вантелесне оплодње уз придржавање свих препоручених мера заштите.