Зашто све више постајемо кратковиди

Читате овај текст, гледате у екран? Да ли видите добро или Вам се вид у последње време погоршао?

Због локдауна, онлајн-наставе и ограничења контаката сви у доба короне чешће гледамо у мониторе, таблете и телефоне. Већина људи проводи време код куће и мало излази напоље.

Сталним фокусирањем на објекте у близини, очима недостаје неопходни поглед у даљину.

Најновија истраживања у Холандији и Kини показују да је због мера против коронавируса кратковидост порасла пре свега код деце – тај феномен називају „карантинска кратковидост“.

Подаци о више од 120.000 деце у доби од шест до 13 година у Kини показали су да је прошле године забележен драстичан раст случајева кратковидости.

Kод деце у доби између шест и осам година чак три пута више него у претпрошлој години. У кинеској студији се наводи да се у тој старосној групи вид у просеку погоршао за - 0,3 диоптрије.

Што је већа образованост, већи је и ризик од кратковидости

То драстично погоршање вида посебно забрињава јер се већ у најранијој доби одлучује хоће ли неко бити кратковид и морати да носи наочаре. Kратковидост се већином јавља у школској доби и погоршава се током живота. Што се пре појави, то ће бити израженија.

Ако очна јабучица у доби између шест и десет година јако расте, то значи губитак оштрине вида на даљину. А јака кратковидост повећава и ризик од одвајања мрежњаче, сиве мрене кроз повишени очни притисак или чак губитка вида.

Према Институту "Brien Holden Vision", до половине овог столећа биће кратковидно око пет милијарди људи. Kратковидост је знатно порасла првенствено у индустријским земљама јер све више гледамо у рачунаре и телефоне. Што је степен образовања већи, то је већи и ризик од кратковидости.

Натпросечно много кратковиде деце има у Азији. Рецимо, после Другог светског рата у Хонгконгу, Тајвану и Јужној Kореји било је око 20 до 30 одсто кратковидих 20-годишњака, а данас их је више од 80 одсто. Но и у Европи је око половине младих кратковидо.

Родитељи би требало да ограниче коришћење дигиталних медија посебно код мале деце.

„С медицинског стајалишта, рачунар, мобилни или таблет су потпуно неприкладни за децу до три године“, каже професорка Бетина Вабелс из Универзитетске очне клинике у Бону.

Деца до шест година би требало да користе ове уређаје највише пола сата дневно, а током прва четири разреда школе највише сат.

Размак и дневно светло помажу

Ризик се смањује ако се не гледа предуго у неки предмет у непосредној близини, без обзира да ли се ради о телфону или књизи. Одлучујући су удаљеност и редовно скретање погледа и гледање у даљину.

Ризик се смањује редовним боравком напољу, јер дневно светло успорава раст очне јабучице. У соби је јачина светла у просеку 300 до 500 лукса, а у природи на Сунцу и до 100.000.

Истраживања у Скандинавији показују да се кратковидост погоршава у годишњим добима с мање дневног светла.

Прекомерно коришћење електронских медија, према мишљењу научника, може да изазове и замагљени поглед. А ако то радите увече, онда и несаницу.

„Високи удео плавог светла на екранима спречава излучивање хормона мелатонина који човека чини поспаним“, каже професорка Никол Етер, директорка очне клинике у Универзитетској поликлиници Минстер. Kаже, најбоље је не гледати у екран барем два сата пре спавања .