Читај ми!

Суплементи су додатак исхрани, нису замена за правилну исхрану

Истраживања код нас, али и у свету показују да смо углавном дефицитарни са већином витамина и минерала пре свега зато што имамо нередовну исхрану. На основу свега тога лако је закључити да постоји разлог за суплементацију. Као што им и име говори, то су додаци у исхрани, а не замена за правилну исхрану.

Витамини Д и Ц се препоручују не само здравима већ и пацијентима који су оболели од ковида 19 се дају одређене дозе зато што имају терапијски ефекат. Разлог је пре свега у томе што је за ова два витамина доказано и то из више углова да имају дејство на наш имуни систем, наглашава гошћа Јутарњег програма, докторка Маријана Анђелковић, нутрициониста, оснивач Центра за спортску исхрану и суплементацију.

„Доказано је да имају антиоскидативно деловање, да нас штите од неких слободних радикала. За витамин Д да све више учествује у развоју нашег имунитета и сваке ћелије у нашем организму, а слично је и са витамином Ц“, истиче др Анђелковић.

Сваки витамин и минерал има свој препоручени дневни унос. Ми то углавном унесемо путем хране, а постоје и суплементи. Постоје људи, мада су можда ретки, који воде рачуна о својој исхрани и који уносе довољно витамина путем хране. И они не треба да користе суплементе, напомиње нутриционисткиња.

Међутим, истраживања код нас, али и у свету показују да смо углавном дефицитарни са већином витамина и минерала пре свега зато што имамо нередовну исхрану, неправилну, што и у тој храни коју уносимо поставља се питање колико смо витамина и минерала унели. Ту је и термичка обрада хране која уништава витамине и минерале у намирницама. Потом, поставља се и питање како је наш организам све то апсорбовао, и тако даље.

„Истраживање које је код нас спроведено пре пар година показује да око 60 одсто популације има дефицит витамина Д, јер га путем исхране не уносимо довољно. Млеко и млечне производе још и уносимо, али рибу, морске плодове, орашасте плодове, неке врсте поврћа слабије уносимо. Поред тога, недостаје нам и тих 15 минута проведених на сунцу свакога дана минимум, како би витамин Д могао да се метаболише“, додаје гошћа Јутарњег програма.

Додатак, не замена за правилну исхрану

На основу свега тога лако је закључити да постоји разлог за суплементацију. Као што им и име говори, то су додаци у исхрани, а не замена за правилну исхрану.

Постоје групе намирница које омогућавају да се сви ови витамини унесу путем хране. Људи који су због ковида 19 изгубили чуло мириса и укуса добијају суплементе, али то не значи да не треба да воде рачуна и о својој исхрани.

„Они који су се опоравили од болести, њима се саветује такозвана балансирана исхрана. То значи да у својој исхрани имају што више воћа и поврћа, јер је то пре свега извор витамина и минерала. Затим, млеко и млечне производе због калцијума и витамина Д. И било би добро, такође због витамина Д, али и других, да не једу само црвено месо, већ и рибу и неке морске плодове“, објашњава нутриционисткиња.

Добро обавештени вегани увек користе суплементе. Они су најдефицитарнији са протеинима и одређеном групом витамина, као што су Б12 или калцијум уколико не пију млеко.

Правилна исхрана не спречава болест

Ипак, наука каже да не постоји образац исхране који ће нам омогућити да избегнемо заражавање коронавирусом, нити образац исхране који ће значајно утицати на ток болести. Постоји само оно што нам може помоћи да побољшамо имунитет.

„Медитеранска дијета је већ четврту годину заредом проглашена за најбољу дијету на свету од стране медицинских стручњака и нутрициониста и то је начин исхране који се назива умереним“, наглашава докторка Анђелковић.

Много воћа, поврћа, житарица, орашасти плодови, риба, маслиново уље. Значи, више незасићених мсних киселина јер оне делују антиинфламаторно и ви помажете своме организму да се избори са инфекцијом ако дође до ње.

Како се уносе суплементи?

Липосолубни витамини који се растварају у мастима, њих је најбоље унети у току оброка уз храну. То је на пример витамин Д уколико нису упаковани у уљани раствор.

Хидросолобни витамини који се растварају у води, а то су сви витамини Б комплекса и витамин Ц, не постоји тачан временски период када их треба уносити, већ се саветује да свако направи неку своју рутину узимања суплемената.

Идеално би било када би свако могао да одреди, макар за ове основне витамине, колика му је концентрација у крви, па да се суплементира. И онда има могућност да провери стање пре и после суплементације.

„За друге витамине и минерале, уколико смо свесни да се лоше и нередовно хранимо, онда мултивитамини не би били лоша комбинација. Стручњаци их не препоручују јер кад имате свега по мало, на крају је питање је шта сте уопште унели. Увек је боље циљано узимати по један витамин или минерал“, каже на крају гостовања др Маријана Анђелковић.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

понедељак, 23. септембар 2024.
24° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи