Усмрте око 18 милиона становника у свету - кардиоваскуларне болести

Гостујући у Јутарњем програму РТС-а, професор др Арсеније Ристић са Клинике за кардиологију, Клиничког центра Србије, истакао је да је Ковид пандемија скренула пажњу на знатно већу пандемију која постоји, а то је пандемија од кардиоваскуларних болести, од које у свету умре око 18 милиона становника.

"Ковид је погоршао стање кардиоваскуларних болесника тиме што је после ковида повећао срчану слабост. Неки пацијенти у време ковида 19 доживе плућну емболију. Постоји ризик и за здраве особе, као и код оних који су имали инфаркт, бубрежну слабост, па су и последице Ковида 19 теже", рекао је проф. др Арсеније Ристић.

Једна од анализа која се све чешће помиње је анализа "Ди Димер", на шта она указује?

„Димер је веома користан маркер који се дуго година користи у кардиологији, користи се да би се искључила плућна емболија , као једна од најважнијих ургентних стања у медицини. Симптом је бол у грудима, изненадно гушење, искашљавање крви, губљење свести настали због тога што су се крвни угрушци дислоцирали. Вредности ове методе указују на проблем, па постоје ефикасни лекови", истакао је професор Ристић.

Који су симтоми због којих се ових дана јављају пацијенти?

„Са колегама са ВМА и Дедиња преузели смо сва ургентна стања, а њих је око 30 одсто више. Пацијенти се на жалост и касно јаве, а ризик је много већи, ако се не јавите на време", рекао је проф. др Арсеније Ристић.

Да ли можемо да помогнемо себи и све то спречимо?

„Превенција је значајна и постоји читав низ лекова, код болесника са дијабетесом и кардиоваскуларним обољењима, доспупни су лекови који смањују потребу да наши болесници буду хоспитализовани", напомиње професор.

Додаје да је пандемија дијабетеса јако важна и да око 700 000 људи има дијабетес, али на жалост и не зна да га има, а то је нешто што је превентивној медицини веома значајно да се на време открије и благовремено лечи.

„Оно што се радикално променило у лечењу дијабетеса је да се у првом кораку процењује кардиоваскуларни ризик, јер је превентива кардиоваскуларних компликација нешто најважније.

Колико недостатак позитивних емоција може да наруши здравље нашег срца?

„Тежина кардиоваскуларних стања је за степен виша, због психичког оптерећења, лоша доступност редовним контролама, страх, све то доприноси кардиоваскуларним оболењима, а ту треба укључити и психијатре, да би смо помогли нашим пацијентима", закључио је проф. др Арсеније Ристић са Клинике за кардиологију,Клиничког центра Србије.