Моћна биљка пречица штити јетру, али је и мелем за ране

Биљка пречица расте у шумама, посебно на заклоњеним странама где нема много сунца и углавном изнад 700 метара надморске висине. Уколико је клима хладнија, дешава се да се појави и у нижим пределима, пре свега у Скандинавији и Балтичким земљама.

Пречица је врло ретка и заштићена врста у многим деловима света, али и код нас и не сме да се бере у природи, наглашава Момчило Антонијевић.

„Пречица се употребљава и споља и изнутра. У нашем народу се верује да је добра за све болести бубрега и мокраћне бешике, а посебно се препоручује људима који имају проблем са јетром. Чак и за неке теже болести јетре. Она је хепатопротективна биљка, штити јетру и потпомаже њену регенерацију“, објашњава травар.

За разлику од других биљних чајева, једна шоља чаја од биљке пречице (lycopodium clavatum) је сасвим довољна. Највише две у изузетно тешким случајевима. Занимљиво је и то, напомиње Антонијевић, што се чај од пречице припрема тако што се једна супена кашика биљке прелије са 250 милилитара кључале воде и остави да стоји само пет минута. Генерално, већина биљака да би имала дејство мора да стоји дуже, али пречица не.

Биљка пречица расте полегла по земљи и на врху има спорофитно класје одакле се скупља полен. Полен пречице се користи првенствено у фармацеутској индустрији због своје особине хидрофобности, то јест да не упија воду. Због тих особина, полен је коришћен у фармацији за посипање пилула како се не би међусобно лепиле, а додаје се и у прашкове против оједа.

„Пречица се сматра и за један од најбољих лекова за декубитус, посипање рана и екцема“, додаје гост Јутарњег програма.

Полен пречице се тешко налази код нас, али чај може да се купи у биљним апотекама, само није баш јефтин, истиче Момчило Антонијевић. Полен може да се нађе у иностранству, само не у биљним апотекама, јер се често користи у хемији у друге сврхе.