У просеку, током празника смо се угојили пет килограма, шта нам је сада чинити

Због вишка калорија, сада имамо вишак килограма. Више смо јели, а мање се кретали. Готово да нема особе којој се у овом периоду казаљка на ваги није померила унапред.

Гошћа Иване Божовић, др Верослава Станковић, специјалиста исхране наводи да се током ових празника нисмо тако много угојили с обзиром на ситуацију и ограничено кретање, али и даље то није занемарљива бројка, но свакако је мања но претходних година. У просеку, угојили смо се до пет килограма.

Наравно, исте грешке понављамо из године у годину. Пошто је овом празничном периоду претходио пост, докторка Станковић напомиње да се неправилно хранимо и током поста.

„Наш народ углавном једе скробну храну током поста, па и тада повећају телесну масу, а онда за време празника креће храна која је пребогата калоријама, засићеним масним киселинама, салатама које су богате мајонезом, велика количина меса и месних прерађевина. И то понављамо из године у годину“, напомиње специјалиста исхране.

Овакав начин исхране погађа и наш организам коме треба времена да свари све те претеране залогаје. Гастроентеролог др Марија Бранковић, напомиње да ово преједање код некога може изазвати само узбуну у организму, док ће неком другом проузроковати читаву револуцију.

„Преједање је пороблематично ако дуго траје, али ако је то акутно стање здравих људи, онда то прође релативно добро и организам се избори против тога. Међутим, јако је ризично у случају хроничних болесника, који имају кардиоваскуларне проблеме или различита гастроентеролошка обољења и слично“, додаје др Бранковић.

Шта смо све пореметили у организму због преједања

Већина људи се жали на успореност, на тромост и поспаност, али првенствено нам страда дигестивни тракт, желудац пре свег, а затим и жучна кеса и панкреас који учествују практично у варењу масне хране и шећера, каже др Марија Бранковић.

„Сви говоримо о масној и тешкој храни, а заборављамо шећере који захтевају инсулин да би могли да се метаболишу у организму, делују токсично на крвне судове и праве мале ранице на крвним судовима на којима се та велика количина унетог холестерола везује и тако улазимо у зачарани круг“, напомиње гастроентеролог.

Оно што анализе крви показују код пацијената у овом периоду је пораст нивоа триглицерида, због шећера и ЛДЛ холестерола који реагује на унос масти, а у екстремнијим случајевима и ензими јетре буду повишени или параметри функције панкреаса, наводе гошће Иване Божовић.

Шта нам је сада чинити?

Докторка Верослава Станковић напомиње да не би требало одмах драстично да смањимо количину хране јер је и то стрес за организам који може довести до пада имунитета што није добро у ово време респираторних инфекција.

„Полако смањивати количину хране. Избацивати велику количину концентрованих слаткиша, узимати највише две воћке дневно, односно 200 грама воћа, избацити суво воће и месне прерађевине. Онда започети физичку активност и даље планирање оброка“, препоручује специјалиста исхране.

„Мера је не само у исхрани већ уопште у животу јако битна. Потребно је наћи неки баланс. Апсолутно треба избегавати гладовање, јер то повлачи низ других поремећаја у организму“, упозорава докторка Бранковић.

Јутро започети мало јачим оброком у периоду између 8 и 10 часова како би нас одржао до наредног оброка. Рецимо, пилетина, салата и обавезно хлеб – црни или полубели.

Последњи оброк би тебало да узмемо између 19 и 20 часова. Најбоље да то буде салата која нема велику количину дијетних влакана, јогурт или кисело млеко и опет парче хлеба.

Уз то, потребно је током дана унети две литре течности.

Уколико желимо да ослабимо морамо избегавати бели хлеб, месне перађевине, пуномасне сиреве свести на минимум, такође избегавати младе сиреве јер су препуни шећера и повећавају гликемију, и наравно, концентроване угљене хидрате.

Ако морате да „заварате“ глад, узмите поврће. Такође, мало киселог млека и пола парчета хлеба је идеално да пребродите кризу, саветују гошће Наздравља.