Како настаје алергија на кикирики открива наша научница у Лондону

На разним странама света код деце се бележи све већа учесталост ове алергије. Kако се борити са њом? Да ли је избегавање кикирикија најбољи начин да се спречи појава алергије на њега или се може другачије приступити одбрани од овог проблема?

Видевши податке о расту алергија лекари и научници из „Kингс колеџа“ у Лондону урадили су опсежно истраживање које је трајало пет година. Резултати овог истраживања које је укључило 640 беба објављени су 2015. године и значајно су променили дотадашња уверења о најбољем начину за превенцију алергије на кикирики.

У трочланом тиму лекара била је и педијатар Др Сузана Радуловић која је након студија и завршене специјализације у Београду наставила да ради у Лондону где је већ четрнаест година део тима педијатриских алерголога дечије болнице „Евелина Лондон“. Ова болница се састоји из болничког и академско-истраживачког дела.

Објашњавајући разлоге због којих је изабрано да се ради истраживање у вези са алергијом на кикирики код најмлађе деце, докторка Радуловић за Интернет портал РТС-а каже да је алергија на кикирики прилично велики проблем у земљама Запада:

„Учесталост алергије на кикирики је порасла више од два пута у периоду од петнаест година који је претходио почетку наше студије. Додатно, учесталост овог типа алергије расте и у земљама Африке и Азије. Kикирики је један од типова хране који су најчешћи узрок озбиљнијих и тешких алергијских реакција које се стручно назива анафилакса“, наводи наша саговорница.

Докторка Радуловић објашњава да је у периоду који је претходио њиховом истраживачком пројекту званични лекарски савет родитељима био да избегавају да хране кикирикијем децу у раном узрасту: „То је посебно савјетовано дјеци за коју се сматрало да су у високом ризику од развијања алергије на кикирики“.

Шта је осим података о учесталости ове алергије условило да овако поставите истраживање и да ли се ваша студија наслонила на неке претходне радове?

„Неколико година раније је дио нашег тима спровео студију која је истовремено паралелно истраживала учесталост алергије на кикирики код дјеце у Израелу, гдје се кикирики даје као једна од првих чврстих храна и учесталост исте алергије код дјеце јеврејског порекла која живе у Великој Британији (и код којих кикирики није био укључен у исхрану у раном периоду живота по тадашњим званичним саветима о превенцији алергије). Резултати ове прве студије су објављени 2008. године. Ова студија је показала да је учесталост алергије на кикирики била десет пута већа међу групом дјеце у Великој Британији него међу дјецом у Израелу без обзира на слично генетско порјекло, услове живота и склоност ка другим учесталим алергијама“.

Kоји је био циљ ваше друге студије из 2015. године и у чему је њен кључни значај?

„Наш циљ је био да истражимо двије супротне стратегије у превенцији развоја алергије на кикирики: Једна је увођење кикирикија у исхрану одојчета и редовна конзумација ове махунарке до узраста од пет година. Друга стратегија је потпуно искључивање кикирикија из исхране од рођења до узраста од пет година. Наше истраживање је била прва опсежна рандомизована контролисана студија која је показала да је боље да се рано почне јести кикирики и промјенила ранија увјерења да је избјегавање ове махунарке најбоља превенција против алергије. Наше истраживање је показало да се код оне дјеце која редовно конзумирају кикирики и који настављају да једу кикирики до своје пете године смањује ризик за добијање алергија на ову махунарку за 80 процената у односу на ризик код дјеце која не једу кикирики“.

Kо је сачињавао групу деце која су била учесници вашег истраживања, колико их је било и на који начин сте радили истраживање?

„Наша студија је укључила 640 беба узраста од четири до једанаест мјесеци, са значајним екцемом и/или алергијом на јаје (два фактора која су сматрана факторима високог ризика за развој алегије на кикирики). Половина дјеце је методом случајног одабира стављена у групу која је почела да редовно конзумира кикирики (три пута недељно) од почетка студије до узраста од пет година. Друга половина дјеце је наставила да прати тада званични медицински савјет и избјегава кикирики до своје пете године. Бебама и дјеци у првим годинама студије кикирики је углавном даван у облику путера или посебне грицкалице (сличне нашем смокију) који се за бебе омекшавао топлом водом. Дјеца су редовно праћена и њихове кожне пробе и крвне анализе су понављане у регуларлним интервалима“.

Kако сте успели да задржите децу и родитеље до краја у овом доста захтевном истраживању током пет година трајања?

„Наш тим је посебно поносан на високу ретенцију дјеце у оквиру студије која је врло ријетка у стиудијама ове дужине. Мислим да нема посебног рецепта за успјех овога типа. Истраживања која трају дужи низ година захтјевају пуну пожртвованост, не само чланова тима, већ и дјеце и њихових родитеља који су одлучили да допринесу пројекту. Постоји високи степен алтруизма међу људима које врло често сматрамо „обичнима“. Високи степен организације, флексибилни радни сати, професионалност и став да, без обзира на ситуацију 'шоу маст го он' је нешто без чега пројекти овога типа не могу да успију. Сви смо имали исти циљ, и урадили смо све што је у нашој могућности да стигнемо до циља, без обзира што ствари нису увјек ишле лако“.

До каквих измена су налази ваше студије довеле? Да ли су се званични протоколи лечења и превенције алергија на кикирики изменили?

„Студија је потпуно промјенила приступ исхрани дјеце у великом делу Западног свјета у вези са превенцијом алергије на кикирики. Званични савјет и у Америци и у Аустралији је промјењен врло брзо по објављивању резултата. Пракса и савјет који дају алерголози у многим другим земљама широм свјета су, такође, промјењени. Већина лекара и дијабетолога сада примењују савјет да се кикирики уведе у исхрану као једна од првих чврстих храна.

Да ли се види нека разлика до данас у учесталости појаве алергије на кикирики?

Треба доста времена да се генерални став и однос према исхрани у вези са алергијама промени и још увијек је рано давати икакве закључке о дугорочном утјецају на учесталост алергије на кикирики.