Зашто је дијабетес опасан за кости

Сматра се да више од 10 одсто одрасле популације у Србији болује од шећерне болести. Дуго је занемариван утицај дијабетеса на кости. Сада истраживања показују да особе са овим проблемом имају повећан ризик од прелома костију чак и после дејства силе малог интензитета.

Тренутно доступне методе процене квалитета и осетљивости костију нису сасвим поуздане, што утиче на то да недостаје правовремена превенција прелома. Како наводи гост Јутарњег програма, др Петар Миловановић, за то постоје два разлога. Први је што не постоји довољна свест колико дијабетес утиче неповољно на кости, а други разлог је што се у клиничкој пракси за утврђивање коштане фрагилности и склоности преломима користи метода дензинометрије или декса, која открива само један део ризика.

„Дакле, постоји читав низ других коштаних чинилаца које ова метода не може да види и онда може да се деси да ви код пацијента који има дијабетес, пре свега типа два, урадите ову анализу, дођете до резултата да је вредност минералне густине кости која се добија дексом нормална или врло благо снижена, чак и повишена, у сваком случају у несразмери са њиховим реално великим ризиком“, напомиње др Миловановић.

У нашој земљи не постоји статистичка евиденција колико је људи са дијабетесом имало неки прелом и колико су преломи учесталији у овој популацији него код других особа, али подаци из стручне литературе и студија урађених у другим земљама, грубо речено, показују да ако ће у општој популацији једна од пет особа сломити кук, у популацији са дијабетесом ће то бити две од пет.

Чиниоци ризика

Јасна слика о чиниоцима који повећавају осетљивост костију код ових пацијенат још увек не постоји и управо је то предмет истраживања које ће бити предузето.

„Општа претпоставка у нашем пројекту је да се и сам материјал од кога је кост направљена на неки начин мења, постаје неквалитетнији и склон прелому. Чак и ако вредности минералне густине костију остану релативно нормалне, ови пацијенти имају повећан ризик од прелома“, додаје гост Јутарњег програма.

Преломи бутне кости, односно врата бутне кости је у ствари оно што називамо ломљење кука, што је један од најчешћа три прелома у популацији оболелих од дијабетеса. Поред тога, то је један од најопаснијих прелома јер 20 одсто пацијената са преломом кука умире током прве године након прелома, а неки чак и у првих неколико дана или недеља.

Чак и они који преживе осећају дуготрајне последице пре свега што пацијенти са дијабетесом због свог општег стања понекад не могу да буду оперисани, иако би требало, те се самим тим и њихов опоравак продужава и ризик од компликација увећава.

Интердисциплинарни приступ

„Иновативност овог пројекта је и у томе што ће се испитивати и неживи и живи део кости и управо тај приступ захтева употребу читавог низа напредних метода које су по својој природи интердисциплинарне и припадају и области физике и науке о материјалима, али и области биомедицине“, додаје доктор.

У истраживању ће кост бити посматрана као скуп три мреже – мреже коштаних ћелија, мреже крвних судова и мреже нервних ћелија. Посматраће се у каквом су односу те три мреже међусобно и како дијабетес сваку од тих мрежа мења и како се то осликава на сам квалитет коштаног материјала и на коштану структуру и како све то на крају утиче на фрагилност костију.

Намера је да се на крају овог пројекта који ће трајати две године добију резултати на којима ће се темељити нова истраживања, а с друге стране, он би требало да доведе и до промене свести код клиничара и измене дијагностичке праксе, наглашава на крају гостовања у Јутарњем програму, др Петар Миловановић.