Корист од витаминских суплемената изгледа потиче из наше главе

На основу нових доказа до којих су дошли истраживачи са Универзитета Харвард, изгледа да се корист од витамиснских додатака у исхрани који се продају у апотекама без рецепта  у потпуности заснива на плацебо ефекту.

Према истраживању „витаминског лобија“, који представља индустрију вредну 36,2 милијарде долара, процењује се да 77 одсто Американаца редовно користи дијететске суплементе.

Поред тога, ниједно клиничко испитивање није показало доследне или значајне ефекте на здравље корисника који свакодневно користе суплеменате, а који су здрави и без утврђеног недостатка витамина или минерала, напомињу истраживачи у свом извештају.

Циљ им је био да испитају психолошку мотивацију корисника витамина анализирајући податке које су они сами пријавили током Националном истраживању о здравственом стању популације, укључујући и одговоре 21.603 одрасле особе у Сједињеним Државама.

Прикупљене информације односиле су се на њихову дугорочну и краткорочну здравствену историју, како физичку тако и психичку, као и детаље о употреби суплемената.

Од ових двадесетак хиљада испитаника, 4.933 је рекло да редовно конзумирају мултивитаминске или суплементе минерала. Ти корисници су најчешће биле старије, имућне, удате жене, образоване и здравствено осигуране – и њих 30 одсто је сматрало да имају боље целокупно здравствено стање у поређењу са некорисницима. Међутим, њихови одговори у погледу здравствене историје и исхода нису показали „никакву разлику“ у поређењу са претходним стањем, упркос повећаном дневном уносу хранљивих састојака.

Поред тога, истраживачи су открили да демографски подаци попут расе, пола, образовања, нивоа прихода и старости нису имали утицаја на то да ли испитаници верују да су додаци корисни. Научници мисле да на то утичу две ствари – или корисницима витамина нису потребни докази да верују да је та навика корисна или су они који узимају витамине људи који уобичајено мисле позитивно.

Пошто је ово била студија заснована на анкети, аутори студије признају да се не може са сигурношћу тврдити да ли суплементи утичу или не утичу позитивно на здравствено стање само на основу самопроцене корисника, али напомињу да су њихови налази индикативни с обзиром на многа претходна истраживања о ефикасности дијететских суплемената и мултивитамина.

Докази сугеришу да је, у најбољем случају, коришћење суплемената бацање новца за оне који немају доказани недостатак неког витамина или минерала.

Поред тога, индустрија за производњу суплемената у Сједињеним Државама није дужна да се придржава готови ниједног законског прописа савезне Управе за храну и лекове, што им омогућава да сами оцењују квалитет својих производа, уколико га уопште и проверавају.

У неким случајевима, дијететски суплементи могу садржати састојке и лекове за које је обично потребан рецепт, ники никада нису добили одобрење за пуштање у промет или уопште нису урађене клиничке студије на људима.

Професор и интерниста са Харварда, др Пијетер Коен криви пре свега државну администрацију због одсуства прописа и надзора Управе за храну и лекове који дозвољавају да се ови производи појаве на тржишту без икакве анализе или провере да ли су спецификације садржаја тачне.

„Нема могућности да као потрошач или као лекар или било ко сазнате да ли је нешто безбедно ако не знате колики је проценат основне супстанце у таблети“, наглашава Коен.