Орашасти плодови, показали резултати студије, могу знатно повећати квалитет сперме

Квалитет сперме зависи од бројних фактора, не само генетике, већ природног окружења, стила живота и, нарочито, исхране, чији су значај научници тек недавно почели да увиђају, пише Њујорк пост.

Резултати су показали да код оних који се хране по принципу тзв. западњачке дијете, која је богата црвеним месом, индустријским производима и шећером, недуго по укључивању орашастих плодова поправљају генетски профил сперматозоида.

Ново истраживање засновано је на претходним налазима који указују на побољшање укупног квалитета сперме, укључујући покретљивост и бројност сперматозоида, код мушкараца који редовно једу орахе.

Међутим, истраживачи са Универзитета у Јути и шпанског Универзитета „Ровира и Виргили“ у Тарагони, отишли су корак даље у односу на ову студију из 2018. године како би испитали молекуларне процесе – такозвану метилацију – који доводе до тога да се због већег уноса орашастих плодова мења квалитет сперме у релативно кратком року.

Њихово клиничко испитивање на случајном узорку обухватило је групу од 72 здрава млађа мушкарца, непушача.

Од њих 48 је затражено да у своју исхрану укључе 60 грама орашастих плодова дневно током 14 недеља, док су преостала 24 испитаника наставила уобичајен начин исхране карактеристичан за западну хемисферу.

На крају експерименталног периода, код испитаника који су били на исхрани богатој орашастим плодовима утврђено је 36 геномских региона у њиховом ДНК узорку сперме који су били „значајно диференцијално метилирани“ у поређењу са контролном групом. Од тих 36 региона, у 97,2 одсто је утврђено да су „хиперметилирани“.

Укратко, шачица орашастих плодова дневно могла би да помогне да се проблем са плодношћу не појави.

Истраживачи кажу да је њихов рад, објављен у часопису Андролоџи, први чврсти доказ да грицкање ораха има непосредне користи за многе мушкарце, посебно оне у Америци.

„Овај рад показује да постоје неки осетљиви региони епигенома сперме који реагују на исхрану и који могу резултирати променама у сперми и њеној способности да оплоди“, наводи водећи аутор студије, Алберт Салас-Хуетос у саопштењу Универзитета за медије.