Изгледа да делује, чак и ако знате да није лек

У досадашњим истраживањима плацебо ефекта, учесници експеримента који су добијали неактивне супстанце уместо правог лека, нису знали да су „преварени“. Њихово лажно уверење да су узели неку активну супстанцу је проглашавано за плацебо ефекат – својеврсну победу „ума над материјом“ који је изгледа успевао да индукује физиолошку реакцију.

Једини проблем, међутим, у овом случају је етичке природе, јер су људи у ствари обманути да су добили лек. Ова морална дилема навела је истраживаче да испитају да ли би се овај ефекат појавио уколико би пацијенти унапред знали да нису добили адекватну терапију.

У овом експерименту учесницима је унапред јасно објашњено да ће добити плацебо, али им је такође, речено и како под одређеним околностима и то може дати корисне физиолошке исходе, чак и у одсуству стварних лекова.

То знање, веровање и очекивање људи да ће плацебо можда и помоћи изгледа да је довољно да покрене плацебо ефекат, а све то без кршења етичких норми.

Ова помало изненађујућа појава је нешто што бисмо могли да искористимо у здравственим третманима, верују истраживачи.

„Шта ако неко попије шећерну таблету два пута дневно пошто је погледао кратки, убедљив видео о снази плацеба и као резултат тога успе да смањи осећај стреса? Наши резултати показују да је то могуће“, тврди руководилац истраживања, психолог Дарвин Гевара са Универзитета у Мичигену.

У својој новој студији, Гевара и његов тим је спровео експеримент у коме су људи морали да гледају низ узнемирујућих фотографија које је требало код њих да изазову негативну емоционалну реакцију.

Половини једне групе је речено да ће добити плацебо (спреј за нос од физиолошког раствора без икаквих других састојака). Такође су обавештени и о плацебо ефекту и како он може да делује и код оних који знају да нису добили активну супстанцу.

Поред тога, речено им је да ће спреј за нос, иако је плацебо, помоћи у смањењу негатиних емоционалних реакција на узнемирујуће фотографије, уколико у то буду веровали.

Насупрот њима, учесницима у контролним групама није речено ништа о плацебу и плацебо ефекту и једноставно им је речено да се физиолошки раствор у спреју користи за боље очитавање физиолошких реакција током експеримента.

Обављена су два експеримента који су се разликовали једино у томе што су у једном учесници сами описивали како су се осећали након узимања физиолошког раствора и гледања фотографија, док су у другом експерименту учесницима праћене мождане активности путем ЕЕГ-а током посматрања фотографија.

У првом експерименту, резултати су показали да су учесници који су знали да узимају плацебо пријављивали да су имали нижи ниво емоционалног стреса него контролна група.

У другом експерименту у којем је коришћен ЕЕГ такође је забележен значајно нижи ниво неуронских биомаркера који се појављују током емоционалног стреса, што истраживаче наводи на закључак да су добијени резултати потврдили њихову хипотезу.

„Овај налаз пружа почетну подршку да се плацебо ефекат може појавити и када пацијенти знају да не добијају активну супстанцу, бар када су у питању емоционалне тегобе“, тврде истраживачи.

Међутим, биће потребно још много више истраживање пре него што психолози буду у стању да те резултате претворе у практичне, сигурне и проверене третмане који се могу применити на пацијентима – једног дана, признају научници.