У Србији 10 пута више гојазне деце него пре 50 година

За пола века променило се много тога. Оно што забрињава је што су за то време промене донеле и килограме. Гозајне деце у Србији је чак 10 пута више.

„Живимо потпуно другачије. Ритам наших дневних обавеза је много другачији него пре 50 година. Наша деца имају другачије навике у току дана и како сад сви живимо у граду ретко ко има баку, неку породицу код које ће да оде у село и да види где храна настаје“, рекла је, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, докторка Јелена Јовановић, педијатар.

Према њеним речима, велико оптерећење је чињеница да гојазност настаје или због прекомерног уноса хране или због смањене потрошње хране, односно кретања.

„Деци треба да се обраћамо потпуно јасно, информацијама, речима и моделом јер деца јесу гранчице својих родитеља и опонашају их“, објашњава др Јовановић и истиче да је у околностима пандемије много људи похрлило у природу па деца готово први пут могу да виде да храна није оно што виде у самопослузи.

Морамо имати поштовање према храни 

Деца, сматра докторка, треба да почну да поштују храну, мајке и очеви треба да им дају јасну информацију и док им спремају и док им сервирају храну.

Када дете покупи јаја па их добије спремљена за доручак, види како бака сири сир, имаће поштовање према храни и видеће нас као део природе. 

„Није лепо што родитељи сами пију пуно газираних напитака, једу много слатких ствари, а после тога не иду да потроше те калорије са својом децом. Дете оставимо у школи и видимо га после 12-13 сати. Срећна околност је што у вртићима никада нисмо изгубили континуитет да имамо заједничке кухиње у којима се храна спрема“, објашњава гошћа Јутарњег програма и додаје да смо се много оптеретили шаблонима, калоријама, а сва су деца различита.

Изузетно је важан ритам храњења, здравији начин припреме хране, навике које се стичу годинама, али могу и да се мењају. Др Јовановић наводи да многа деца неоправдано буду проглашена гојазном, што није добро. 

„Неке маме се живе поједу што су им бебе са обрашчићима, крофницама, а само сисају. Исто је тако и у детињству – постоје периоди убрзаног раста када деца гомилају калорије и облине и периоде кад изникну. Када приметимо да дете почиње да се понаша другачије, односно не жели да се креће, све чешће седи, почиње да се изолује зато што само примећује шта све није у стању да уради, деца почињу да га нападају, онда бринемо“, указала је докторка Јовановић.

Родитељи су модел својој деци 

Родитељи када примете да нешто није у реду треба да се обрате стручњацима, а не сами да предузимају кораке јер изглед мање, а емоција много више утиче на то колико смо здрави.

„Дајемо деци много нетачних информација – Немој то да једеш. Ти то не смеш да једеш. Није добра та храна. То у дечјој глави значи – Нисам довољно добар. Ово за мене није добро. Мене нико не воли“, наглашава др Јовановић додајући да није добро да родитељи сами експериментишу јер дете није умањени човек, већ има другачији начин виђења ствари.

Родитељи увек треба да буду свесни тога да су модел својој деци, поновила је др Јовановић.