Шта повезује деменцију, рак и ковид 19

Упала, као кључни фактор, уочена је код многих болести и стања, и то би требало добро испитати како би бисмо дошли до одговора за здравствене проблеме од деменције до наслага на артеријама.

Такође, упала је индикатор за фатални исход код ковида 19 и делимично даје одговор на недоумицу зашто је ризик већи код старијих особа и оних са хроничним болестима.   

Природна реакција организма на инфекцију је упала. Када се имуни систем мобилише, активност одбрамбених ћелија доводи до појаве топлоте и црвенила коже или пак повишене температуре тела када цео имуни систем учествује.

Али, сада се зна да гојазност и хроничне болести такође могу да изазову појаву упале. 

Гојазне особе, што је безмало две трећине Британаца, имају више инфламаторних молекула, молекула названих цитокини, који ометају и оштећују нормалне функције ћелије.

Гојазност и изостанак стварања антитела након вакцинације 

Резултати истраживања, које је 2016. године спровело Америчко нутриционистичко друштво, показали су да гојазност и здравствени проблеми који иду руку под руку са њом, као што су висок крвни притисак и повишен ниво шећера у крви, имају „приличан утицај“ на здравље имуног система и његов одговор у случају болести.

Проучавањем резултата готово 90 студија, дошло се до закључка да се код особа са индексом телесне масе (БМИ) већим од 30 након вакцинације не стварају антитела на вирус грипа, тетануса или хепатитиса јер им имуни систем не ради како треба.

То значи да они нису заштићени од тих вируса упркос томе што су примили вакцине. 

Код пацијената са хроничним обољењима, а процењује се да трећина Британца има дијагностикована најмање два таква здравствена проблема, организам се бори да задржи своје виталне функције и пре контакта са коронавирусом. Улазак овог вируса у једначину покреће додатно ангажовање одбрамбених снага тела.

Претерани одговор на упално стање главни је узрок тешке клиничке слике оболелог од ковида, али и смртних исхода од ове инфекције.

Коронавирус је нова инфекција и научници су тек започели пут до коначног и потпуног разумевања дејстава и својстава овог вируса. Ипак, многи лекари и сада велики број смртних случајева у Великој Британији виде као последицу хроничних обољења и већ постојеће упале или упала у организму.

У међувремену, наводи британски лист, истраживање чије је резултате прошле недеље објавио стручни тим Универзитета Оксфорд, у којем су анализирани подаци 17,4 милиона људи, показало је да је ризик од смртног исхода након заразе коронавирусом код најгојазнијих особа три пута већи.

Стручњаци упозоравају да се више не може жмурити пред епидемијом гојазности, јер се озбиљан вишак килограма доводи у тесну везу са осталим обољењима која се погоршавају када се пацијент зарази коронавирусом, а то су хипертензија, дијабетес, болести срца.

Коронавирус се појавио крајем 2019. године, тако да човеков имуни систем нема припремљену стратегију одбране од њега. Према томе, организам човека се мора ослонити на урођени имунитет, тзв. Т ћелије, заједно са другим типовима одбрамбених ћелија. Проблем је што урођени имунитет почиње да слаби већ са педесетак година, а са 70 година нагло опада.

Ко је овде непријатељ 

Имунитет који настаје адаптацијом такође слаби и антитела „заборављају“ да препознају „непријатеље“, од којих треба да штите организам.

То се дешава чак и код здравих старијих људи, а човеков одбрамбени систем покушава да надокнади тај недостатак претераном производњом цитокина који траже „непријатеље“, али тако узрокују упалу. Код људи који болују од неке хроничне болести тако долази до појачавања упале.

Вирус хумане имунодефицијенције (ХИВ) делује тако што искључи имуни систем, а коронавирус га наводи на паничан прекомеран рад.

Поједини научници сматрају зато да је најбољи начин за решавање тог проблема модификовање одговора имуног система, пошто би здравија реакција имуног система значила смањени ниво упале.

Здрава исхрана, вежбање и довољно сна су добар пут ка томе.