Од куге до коронавируса, како су настале заштитне маске

Стотину пута траженије и до 20 пута скупље! Најпожељнији производи широм света у последња три месеца су заштитне медицинске маске.

Иако није доказано да су поуздана заштита од новог коронавируса, помама за њима не јењава. Прво су се распродате у Кини, а како се вирус ширио не могу се купити ни у осталим земљама у којима има заражених.

И у Србији је ових дана тешко доћи до њих. У виртелном свету има их на сваком клику. Скоро да не постоји инфлуенсер који се није сликао са маском, шаљући тако различите поруке.

Да су неопходне из здравствених разлога или must have када су у питању модни трендови. Тако су водеће светске дизајнерске куће за ову сезону, поред редовне колекције избациле и линију дизајнираних или модних маски.

Али овај порив није тековина савременог доба, вековима раније заштитне маске постале социолошки феномени и део популарне културе.

У 17. веку у периоду када је владала куга појавиле су се специфичне маске које и данас препознајемо.

Ношење ових маски и заштиног одела налик костиму имало је вишеструку улогу. Заштитну, како би се лекар сачувао од заразе и магијску јер се веровало да одређене биљке чувају живот.

Због мистичног изгледа, одело за кугу временом је добило још једно значење, важно у социлошком контексту – онај ко их носи је моћан, јер има начин да заустави смрт. Зато је и са престанком епидемије костим преживео.

„Костим је први пут користио лекар породице Медичи и француских краљева Шарл де Лорм на почетку 17. века, а касније ће се проширити Средоземљем. Костим је био врло активан и у популарној култури, а данас је неизоставан мотив на карневалу у Венецији", истиче Јована Миловановић.

Спасиле милионе живота

Али овогодишњи карневал у Венецији остаће запамћен због другачије маске – актуелне, заштитне. Ове маске су настале пре више од 100 година управо у Кини.

Измислио их је млади изванредни кинески лекар Ву Лианде који се школовао на Кембриџу. Када је 1910. године у североистчној провинцији Кинеског царства, тада Манџурији, избила епидемија пнеумоничне куге, тадашње власти одлучиле су да први пут прихвате методе западноевроспког лечења и поставиле Вуа да предводи тим за сузбијање и лечење епидемије.

Убрзо је схватио да се ова зараза шири ваздухом а не, како се до тада веровало, да и њу преносе пацови. Зато је постојећу хируршку маску прилагодио за лакшу употребу и свакодневну заштиту од епидемије.

То је дало неочекиване резултате. Не само да је епидемија заустављена због њих већ је и ношење овакве маске имало сјајну пропагандну улогу – представљало је Кинезе као модерну нацију која иде у корак са науком, а фотографије са маскама обишле су свет.

Они мало сујевернији Кинези на маске су утискивали печате из храмова, па је маска постала талисман.

Са религиозним печатом или без њега, иста маска спасила је бројне животе широм света у периду ширења шпанске грознице после Великог рата 1918 године.

Трећина светске популације била је инфицирана, а 50 милиона људи је умрло. Велики број фотографија насталих широм света приказује не само медицинско особље већ и цивиле који су тада носили ове маске. Неки због заштите, а други јер су себе желели да представе као друштвено одгворне, модерне, образоване или духовите.

Када се 2002 / 2003. године у Кини појавила епидемија САРС-а, маске су поново постале актуелне. Носило их је чак 90 одсто грађана Хонгконга. Као и 1911. опет су послале поруку да је нација која их носи модерна и одговорна.

Седамнаест година касније слична ситуација, али овога пута због друштвених мрежа утицај је глобалан. Маске полако постају синоним за нови коронавирус (Ковид-19), а порука коју шаљу чак и преко емотикона је да епдемије и последице посматрамо не само као биолошке догађаје већ и као праве социолошке феномене.