За особе са ретким болестима – гласајте током „Беовизије“

Познанство путем друштвених мрежа крунисано је браком и двогодишњом Николијом. Двадесетшестогодишња Милица трудноћу је изнела без проблема, али стрепња је била оправдана. 

Милован Бајовић, Николијин тата признаје да је било страха: „Помирили смо се са тим кад смо сазнали да има ту дијагнозу“.

„У породици нико није био рођен са ахондроплазијом, она је наследна од тренутка када се деси“, каже Милица Бајовић, Николијина мама. 

Ђачку клупу Милица је са седам година заменила клиником на Бањици. Шест операција каже одузеле су јој детињство, али донеле 32 центиметра висине и самосталност.

„Могу сама да се крећем, сама да будем у јавном превозу, сама могу да упалим светло, на кревету да седнем сама, све то да нисам радила то не бих могла“, објашњава Милица Бајовић.

Милица се нада да њена радознала, паметна и послушна девојчица неће морати истим путем. Шанса је лек који је у Америци стигао до завршне фазе испитивања.

„Да имају просто лепше детињство, да немају те болне операције и стресове јерстварно тешко, јако тешко“, каже Николијина мама.

Са дипломом Високе пословне школе струковних студија, али без посла Милица је активна у удружењу које окупља 250 особа ниског раста.

„Покрет малих људи Србије се бори за своја права, за своје достојанство, да ми нисмо никакви кепеци, никакви патуљци, да сви ми имамо своја имена и да сутрадан ево имамо проблем са запошљавањем, имамо проблем, потребна је туђа нега свакоме, а немају сви право на то“, објаснила је Милица Бајовић.

Време је да их приметимо. Током „Беовизије“ Фондација НОРБС и РТС на заједничком задатку како би Николија, Ирина, Ивана, Огњен и Алекса, малишани са ахондроплазијом, само једном од ретких болести, досегли будућност својих вршњака.