Аутотрансплантација, спас за хроничне ране

Хроничне ране су све оне које трају дуже од две недеље интензивног лечења. Најчешће се лече конзервативно у зависности од тога какав је обим, површина ране и који је њен узрок.

У Србији око 60.000 пацијената има неку хроничну рану. Најчешће су то ране настале од обољења периферних крвних судова, опекотина, дијабетеса, траума.

Постоје ране које могу да захвате кожу, поткожно ткиво. Оне захтевају дуготрајно лечење и у последње време се користе облози.

„То су облоге које на себи имају и лековите супстанце, за пацијенте су веома комфорне, не лепе се за ране, као што се то дешава са неким облогама које су раније коришћене, попут газе и завоја", каже Весна Ракић, хирург Клинике за опекотине, пластичну и реконструктивну хирургију Клиничког центра Србије нагласивши да је за пацијенте мање болно скидање таквих облога.

Код компликованих рана, потребне су операције или мање реконструкције. Најчешће се примењује аутотрансплантација.

„Операција се изводи узимањем танког слоја коже, заправо покожице са самог пацијента и преноси се та покожица на отворену рану", објашњава докторка Ракић додајући да место одакле се узме узорак покожице зараста за седам до десет дана.

Лечење хроничних рана захтева већа материјална средства, употребу антибиотика, завоја, дуготрајно одусуство с посла, а све то мења квалитет живота.

Пацијенти лутају по болницама уместо да буду усмерени на хирурге-пластичаре. Управо због тога, указују лекари, потребан је центар за ране.