Читај ми!

Био је наш Марчело Мастројани - век од рођења Радета Марковића

Четрнаестог октобра 1921. године рођен је један од највећи домаћих глумаца Раде Марковић. Стогодишњица његовог рођења обележава се изложбом у Београдском драмском позоришту, и циклусом филмова у Југословенској кинотеци.

Рођени Београђанин, заљубљеник у лепоту, наш Марчело Мастројани... Животни пут којим је кренуо као студент Техничког факултета, судбински је преокренуо Други светски рат током којег се заувек препушта својој уметничкој природи.

„Кад радите филм, то је велика драма и родбинске релације играју мању улогу него оно што се збива пред камерама. Ја сам њега узимао, јер је то била сигурност за мене, знао сам какав је глумац и да је било потребно само неколико речи да се договоримо", рекао је син Радета Марковића редитељ Горан Марковић.

Иако припада генерацији којој је жељу за глумом пробудио филм, и веза са позориштем била је нераскидива.

Често се шалио да су му давали улоге које нису знали коме другом да дају. Он би их онда, водећи много рачуна и о трансформацији, костиму и масци, претварао у уметничка дела.

„Раде Марковић је творац модерног позоришта у нас, може се то слободно рећи. Ми смо корачали његовим стопама сви. Стајали смо како је он нама направио пртину у снегу соцреализма", рекла је редитељка Вида Огњеновић.

Као професор на Академији уметности у Новом Саду извео је четири глумачке класе. Својим студентима је говорио да је у глуми најважније трајати.

„Имао је једну занимљиву ствар а то је да смо сви имали исте оцене на глуми, он је сматрао да се глумци не могу упоређивати, да не могу да стану на тај начин у школски систем, да оцењујеш да ли је неко бољи од некога, свако је подједнако аутентичан и ту нема поређења. Наравно да нас је учио да је позориште, и да је глума наше прибежиште, да је врло страствена и ствар у којој нема равнодушности", испричао је глумац Срђан Тимаров.

Од великог броја позоришних улога издвајао је улогу Поца у представи Чекајући Годоа и улогу Александра Обреновића у Конаку, за коју му је препоруке давао Црњански, пишући писма из емиграције.

Освојио је најважнија глумачка признања, а награду за животно дело, Добричин прстен, добио је 1998. године.

Само улогу Николетине Бурсаћа, за коју је добио Стеријину награду, одиграо је 275 пута у Београдском драмском позоришту, а било је још много рола у култним представама.

На Дан позоришта 2011. године, сцена тог театра понела је његово име, а од октобра 2019. зове се „Оливера и Раде Марковић" по легендарном глумачком пару. 

петак, 26. април 2024.
16° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво