Краљевска љубавна прича којој су кумовале Олимпијске игре

Била је 1972. година, у Минхену су се одржавале Летње олимпијске игре. Млада Немица немачко-бразилског порекла Силвија Зомерлат била је ту ангажована као преводилац и хостеса. У то време била је запослена у аргентинском конзулату у Минхену, а од 1971. до 1973. радила је у Организационом одбору за Олимпијске игре у Минхену. Будући да је била полиглота, јер је осим матерњих немачког и португалског, говорила и енглески и шпански, њен ангажман током Олимпијских игара природно се уклапао. 

Када је прихватила посао, није имала појма колико ће јој он ускоро променити живот.

Престолонаследник Карл Густав од Шведске отпутовао је у Немачку да подржи шведске спортисте. У то време 26-годишњи принц био је наследник шведског престола. На играма је упознао лепу и образовану три године старију хостесу Силвију, чији је посао био да води неке од угледних гостију који присуствују играма. 

Истог дана позвао је Силвију на састанак, а само неколико сати касније изашли су на вечеру. Како је касније препричавао, „једноставно су се уклопили" након првог састанка, и то је било то. 

Године 1973, годину дана након што је упознао своју будућу невесту, Карл Густав ће 15. септембра, након смрти свог деде, краља Густава VI Адолфа, постати шведски краљ Карл XVI Густав. 

Силвија је неколико пута посетила Карла Густава у Стокхолму и наводно се једном маскирала плавом периком како би заварала шведске фоторепортере који су покушали да открију њен идентитет. 

Ни многим својим пријатељима није рекла с ким се забавља у нади да ће сачувати приватност што је дуже могуће. 

Почетком 1973. пар је заједно снимио један шведски новинар, док су се возили у аутомобилу. Многи су у то време претпостављали да је мистериозна жена у возилу била Маргарита од Румуније, јер је краљ претходно био с њом у вези. 

Пар је провео неко време у Швајцарској, Француској и на имању принца Ота фон Бизмарка, када би хтели да побегну од увек знатижељних шведских медија. 

Наредне године Силвија се преселила у стан у Стокхолму, који је био у власништву старије сестре Карла Густава, принцезе Кристине. 

Излазили су четири године, пре него што је младожења скупио храбрости да затражи њену руку и запроси је вереничким прстеном своје покојне мајке, принцезе Сибиле. 

Веридба је објављена 12. марта 1976.

Силвија је у међувремену почела да учи шведски, па је током њиховог интервјуа након веридбе говорила колико је могла на шведском. 

Тај интервју остао је упамћен јер је у једном тренутку замолила на енглеском свог будућег супруга да јој помогне да на једно питање одговори на шведском, што је гледаоцима било изузетно симпатично. 

Разлог зашто је Карл Густав толико дуго чекао да запроси Силвију било је дедино противљење да ожени девојку која није краљевског порекла. Да је ​​то учинио док је краљ Густав VI Адолф још био на престолу, изгубио би титулу престолонаследника. 

Тих година још увек ретка је била пракса да у краљевске породице улазе они без "плаве крви".

Венчање је одржано 19. јуна 1976. у катедрали у Стокхолму, два дана након што је Силвија постала шведска држављанка. Било је то прво краљевско венчање владајућег шведског монарха од 1797. 

Вече уочи венчања одржан је концерт, на којем је чувена шведска поп група АББА, тада планетарно најпопуларнија група, извела своју нову песму „Dancing queen" као посвету Силвији. Група је касније признала да песма није написана посебно за нову краљицу, већ су те вечери желели да јој је посвете. 

Краљ Карл Густав и краљица Силвија имају троје деце: принцезу Викторију, наследницу престола, принца Карла Филипа и принцезу Мадлен и укупно осморо унучади.

Попут свог оца, сва деца Карла Густава за супружнике су одабрала особе које нису ни краљевског ни племићког порекла.

Краљева животна прича инспирисала је телевизијске ауторе, па је недавно објављено да ће о шведској краљевској породици ускоро да се снима телевизијска серија.