Златан доказао да је Санремо „његов“, али Миха боље отпевао „Вагабунда“

Златан Ибрахимовић се појавио треће вечери Санрема око 23 сата. Амадеус, који по други пут води фестивал, већ је био забринут због његовог кашњења. Низ степенице је сишао поново уз песму Јутро је и објаснио гледаоцима да је закаснио због саобраћајне незгоде на путу ка Санрему. Да се незгода заиста и догодила уверила се екипа РТС-а која је данас боравила у Санрему.

Но, да ли је заиста тачно оно што је Златан испричао или је било део скеча, не знамо. Наиме, изјавио је да је био блокиран три сата на ауто-путу и да је помислио да неће стићи до краја фестивала. Зато је изашао из аутомобила и зауставио мотоциклисту који је, на срећу, по Златановим речима, био навијач Милана па су 60 километара путовали на мотору.

Такође је још једном поновио да је Санремо „његов“ фестивал, а на питање где је био јуче, с обзиром на то да се вратио у Милано јер је његов клуб играо са Удинезеом, Златан је изјавио да је био у својој кући и питао се зашто нису дошли код њега јер „када Златан не може да дође, фестивал мора да дође код Златана“.

На Амадеусово питање где би сви стали, Златан је одговорио да би оркестар био у ходнику, певачи у салону, девојке из оркестра наравно са њим, а Акиле Лауро, певач врло ексцентричног стила, у гаражи где би чувао Златанове аутомобиле јер би се лопови уплашили када га виде.

Златан је још једном изазвао много смеха у оркестру који је једина публика у театру Аристон због екстремно строгих антиковид мера.

Око 23.30 појавио се и Синиша Михајловић, након што је Амадеус питао Ибрахимовића коју би особу волео да види поред себе на сцени Аристона. Ибра је рекао: „Желео бих да представим мог великог пријатеља, великог гладијатора, особу која зна шта је храброст, особу која је заиста снажна на терену, скоро као Златан, Синиша Михајловић!“

Када је Амадеус Синиши рекао да је врло елегантан, одговорио је да изгледа као Џејмс Бонд, а када га је упитао да ли му се допада његов фестивал Златан га је прекинуо: „Извини, мислиш мој фестивал?“ На то је Синиша рекао: „Сваки пут кад смо се чули, Златан ми је рекао да треба да дођем на његов фестивал!“

Разговор је настављен причом о томе како су Синиша и Ибра постали пријатељи.

„Ударио ме је главом на утакмици Јувентус – Интер“, рекао је Синиша. „Тада си био са Јувентусом, не са мном. Са њим мора тако, не можеш да му претиш, већ мораш да га испровоцираш.“

Амадеус је желео да зна када су се помирили, па је Синиша рекао да је Ибри, када је дошао да игра за Интер, хтео да врати ударац главом. Златан је испричао да га је видео како тренира у свлачионици, да је био јачи и већи од самих играча, а Синиша је објаснио да је тако морало бити јер је требало да га се плаше.

Михајловић је рекао да завиди Ибри на Купу шампиона, док је Ибра рекао да је одиграо око 900  утакмица и да је Синиша један од најјачих играча са којима је играо, као и Малдини јер, иако је био агресиван, био је врло искрен, као и Келини. Синиша је такође рекао да Ибрахимовић игра са другим играчима као што се тата игра са децом.

Након тога је Амадеус рекао да је Златан у животу срео много опасних противника, али и да је Синиша имао такав сусрет, животни сусрет са опасним противником – а то је болест.

Синиша је рекао да је то описао у својој књизи, да је дошло као гром из ведра неба, перфидна болест за коју је био убеђен да му се никада неће догодити и да му се изненада срушио свет. Ипак, након неколико дана у којима је био врло нерасположен, подигао се, како је рекао, напунио позитивном енергијом и кренуо даље. Од момента када је ушао у болницу, био је сигуран да ће победити болест и живот му је, каже, показао да је био у праву.

Амадеус је питао Златана како је поднео вест о Синишиној болести. Одговорио је да неколико дана није могао да га позове јер није знао шта да му каже и да је, када га је напокон позвао, Синиша тешио њега. Златан му је рекао да је ту за све што му је потребно, а Синиша се на то нашалио, рекавши да је био под лековима и да је зато тако реаговао. Ибра је додао да му је на све то што он може да учини за њега, Сини [тако га, наиме, зове] рекао да му треба нападач који може да даје голове попут Ибре. Синиша је такође рекао да би заиста било штета да Ибра игра за Болоњу а да нико од навијача Болоње не може уживо да га види на терену.

Да ли постоји нешто, питао је Амадеус Михајловића, што никада није урадио заједно са Ибром, а изузетно би волео да то учини. Синиша је одговорио да то није баш оно што би изузетно волео али – пошто су на музичком фестивалу – жели да запевају заједно, јер воли италијанску музику и да му се допада Вагабундо, тј. Луталице, јер он и Златан јесу управо то, пошто су стално по „белом свету“.

Тада је Амадеус позвао на бину Фјорела који је уручио цвеће Синиши, а овај га је предао Ибри. Фјорело је њих четворо као бенд назвао „Аба“ јер су они Швеђани а Златан је рођен у тој земљи и питао га је да ли их познаје. Ибра је у свом стилу одговорио да их не зна, али да они њега сигурно знају.

Тако су на тренутак Синиша Михајловић, Златан Ибрахимовић, Амадеус и Фјорело постали „Абадеус“ и запевали. Додуше највише је певао Фјорело али су се на рефрену сви распевали. Ибра, који је висок 195 центиметара, доминирао је на сцени.

Тако је протекло треће вече Ибриног фестивала.

Седамдесет први фестивал италијанске музике завршава се у суботу, у зони која је од ноћас постала тамнонаранџаста због тешке епидемијске ситуације, што значи да неће радити ни кафићи ни барови, уз многе друге ствари које ће доживети лимитирање а сама Италија сасвим могуће иде ка новом тоталном закључавању.