Читај ми!

Како је Борат за Казахстанце постао „веома фин“

Пошто су власти Казахстана забраниле први филм о Борату, наставак догодовштина лика Саше Барона Коена искористиле су за снимање промотивних туристичких спотова.

Пре 15 година средњошколац из Лос Анђелеса, Денис Кин, пријавио се за програм међународне размене ђака.

После много премишљања, закључио је да би било забавно избећи популарне дестинациjе, као што су Француска и Шпанија, и отићи у Казахстан.

„Људи нису знали ни где се земља налази“, каже Кин. „У Казахстану постоји време пре и после Бората“.

Реч је наравно о филму Борат: Културно уздизање у Америци за прављење користи славне нације Казахстана (Borat: Cultural Learnings of America for Make Benefit Glorious Nation of Kazakhstan), комедију Саше Барона Коена која се у биоскопима појавила годину дана касније, 2006. године.

У филму се Коен претвара да је телевизијски извештач у посети Америци из бивше републике СССР-а, чији становници наводно пију коњски урин, жене сматрају власништвом и славе антисемитску верзију трке бикова.

Тадашња казахстанска влада забранила је филм, запретила тужбом Коену и објавила оглас на четири странице у Њујорк тајмсу, бранећи част земље.

И тако, када је 29. септембра објављен трејлер за наставак Бората, који је Коен снимао у тајности, а пуштен је у прошли петак на стриминг сервису „Амазона“, сатиричар је био спреман за нову борбу са казахстанском владом.

Каират Садвакасов, заменик председника казахстанског Одбора за туризам, који је магистрирао менаџмент у туризму на Универзитету у Њујорку, каже да је реакција била сасвим другачија.

Одбор је био одлучан да избегне претерано реаговање и дозволи Коену да још једном „испадне глуп“. „Одлука је донета да се ова ствар пусти да нестане 'природном смрћу' и да се не реагује“, наводи Садвакасов.

Кинов прекорет

Тада на сцену ступа Денис Кин, некадашњи ђак који је преко програма размене боравио у Казахстану.

После боравка у иностранству, Кин је наставио постдипломске студије на Универзитету Станфорд, где је му је ментор био професор из Казахстана.

Кин се потом вратио у Кахастан, оженио се и започео посао са туристичким турама по Алмати, највећем граду у земљи. Сада води емисију о путовањима на каналу државне телевизије. „Ја дођем некако као амерички Борат“, каже Кин.

Када је Кин сазнао за наставак филма, помислио је да би Казахстан, уместо да игнорише британског комичара, требало да прихвати крилатицу Боратовог лика и претвори је у туристички слоган земље: „Казахстан. Веома лепо!“

„Пошто је пандемија уништила туризам, као власник агенције имао сам много слободног времена“, истиче Кин.

„Такође, управо сам добио дете. Кад порасте, не желим да се стиди Бората. Желим да каже: 'Тада је мој отац започео цео овај забавни пројекат'“, додаје Кин.

Пре само две недеље, Кин и његов пријатељ Јермек Утемисов, који помаже страним филмским компанијама да организују снимања у Казахстану, основали су Одбор за туризам за који су одмах добили „зелено светло“.

Бесплатно су радили како би снимили четири спота од 12 секунди, прикладних за интернет, са људима који шетају Казахстаном и примећују да је „веома лепо“.

У једном, човек на пијаци пије традиционално ферментисано коњско млеко (не коњски урин!) и каже: „То је, у ствари, јако лепо“.

Коенова реакција

Нови филм, Борат накнадни филмски филм: испорука чудесног мита америчком режиму ради остваривања користи од славне нације Казахстана (Borat Subsequent Moviefilm: Delivery of Prodigious Bribe to American Regime for Make Benefit Once Glorious Nation of Kazakhstan), не одустаје од стереотипизације нације.

Прича почиње тако што Борат обавља тешке послове у затвору, објашњавајући измишљене последице првог дела филма међу којима је и „Дан сећања на холокауст, где се сећамо наших херојских војника који су управљали логорима“.

Међутим, Утемисов каже да се не брине да ће се његови сународници овог пута наљутити.

„То су нове генерације. Имају Твитер, Инстаграм, Редит, знају енглески, знају шта су мимови. Они то схватају. Гледамо исте комичаре, исти 'Кимел шоу'. Казахстан је глобализован“, објашњава Утемисов.

Када је Саша Барон Коен сазнао да су власти Казахстана прихватиле његов хумор, послао је мејл.

„Ово је комедија, а Казахстан у филму нема никакве везе са стварном земљом“, написао је Коен.

„Изабрао сам Казахстан јер је то било место о коме готово нико у САД није ништа знао, што нам је омогућило да створимо дивљи, комични, лажни свет. Прави Казахстан је прелепа земља са модерним, поносним друштвом – супротна Боратовој верзији“.

То је наjвећа могућа мера Боратове финоће.