Роберт Редфорд – глумац, редитељ, продуцент, бизнисмен и филантроп

Познат по свом дечачком изгледу и лепоти, Роберт Редфорд који данас пуни 84 године, цењени је филмски глумац и редитељ, овенчан Оскаром за режију и животно дело. Нашао се и на листи „Сто најутицајнијих људи на свету“ магазина Тајм, као „Кум независног филма“ јер је један од основача Санденс института и Филмског фестивала у Јути.

Од бејзбола до сликарства

Роберт Редфорд је рођен 18. августа 1936. године у Санта Моники. Имао је лепо детињство и помало био размажен. У средњој школи се посебно истакао у бејзболу па је добио стипендију за Универзитет у Колораду.

Међутим, због недоличног понашања, наводно пијанства после смрти баке, губи стипендију и уписује студије сликарства у Бруклину, а потом одлази у Европу како би се бавио сликарством.

Уместо сценографа, постаје глумац

Из Европе се вратио у Њујорк и уписао часове позоришног дизајна на Америчкој академијији драмских уметности, но истовремено је почео и да добија мање епизодне улоге у телевизијским серијама, да би већ 1962. био номинован за награду Еми као најбољи глумац у споредној улози.

Како је имао дечачки изглед и био јако леп са умиљатим погледом о њему су почели да пишу као о „плавооком лепотану“, али и као о „мушкој плавокосој старлети“ што му уопште није пријало.

Ко је лепши? Њумен или Редфорд?

Крајем шездесетих одбија улогу у филму Ко се боји Вирџиније Вулф и прихвата да заједно са Пол Њуменом заигра у филму Буч Касиди и Санденс Кид. Култни статус који је стекао овај филм распламсао је и поделу међу гледаоцима који је од њих двојице лепши. Но, после овог филма сва врата су му била широм отворена и убрзо је завладао Холивудом.

Седамдесетих креће серија филмова од Џеремаја Џонсона, па Жаоке, опет у дуету са Пол Њуменом, романтична љубавна прича са Барбаром Стрејсенд, Такви какви смо, Сви председникови људи, Три Кондорова дана, Велики Гетсби.....

Успешан пословни човек и филантроп

Оно што је Роберта Редфорда разликовало од осталих глумаца који су своје зарађене милионе трошили, он је свој новац улагао. Од зараде у филмовима Буч Касиди и Санденс Кид Редфорд отвара ски центар „Тимпхејвен“ у Прову (Јута), јужно од Парк Ситија. Центар је касније преименован у „Одмаралиште Санденс“, а недуго затим, зарадом од филма Џеремаја Џонсон, оснива Санденс филмски фестивал, Санденс институт, Санденс каталог и Санденс канал.

Санденс фестивал је временом стекао титулу једног од најзначајнијих америчких фестивала независних филмова а посетиоци фестивала су и многи холивудски филмски продуценти.

Санденс је, у ствари, име лика којег је Редфорд глумио у филму Буч Касиди и Санденс Кид. Редфорд је такође власник ресторана „Зум“ који се налази у главној улици бившег рударског градића Парк Ситија.

Неки од најцењенијих савремених редитеља, међу којима су Квентин Тарантино, Пол Томас Андерсон и Дарен Аронофски, доживели су свој велики пробој на филмску сцену управо на Санденсу.

Године 1995. Редфорд добија почасну докторску титулу Бард колеџа. У децембру 2005. добија награду Кенеди центра за допринос америчкој култури.

Прва режија и одмах Оскар

Крајем седамдесетих Редфорд све више почиње да се интересује за продукцију, али и за режију. Тако 1980. године режира свој први филм, Обични људи, драму која му је одмах донела признање Америчке академије за режију. То га је навело да се доказује као редитељ па је његова глума трпела, али се враћа на велика врата улогом у филму Сиднија Полака, Моја Африка.

Волео је режију и продуцирање филмова, али до данас није запоставио глуму.

Нетипичан холивудски заводник

И поред репутације плавокосог заводника, Редфорд се одлучио за мирнији стил живота и са првом супругом, Лолом ван Вагнерн, са којом има троје деце, провео је 27 година у браку. После развода и везе са глумицом Соњом Брагом, упознао се са немачком сликарком Сибил Заргас са којом је у браку од 2009. године.

Велики је борац за људска права, заштиту животне средине и права домородаца.  

број коментара 2 Пошаљи коментар
(среда, 19. авг 2020, 12:25) - Милан Савић [нерегистровани]

утицај

Америчка кинематографија је деценијама најутицајнија у свету, па се и мерила о томе шта је добар филм, глума, редитељ итд. праве на основу америчких стандарда. Ако је филм означен као седма уметност, чини ми се да већу уметничку вредност имају ремек - дела немачке, италијанске, совјетске(руске) или француске кинематографије у поређењу са америчким. Међутим, пошто је тамо основно мерило број долара које гледаоци оставе на благајнама биоскопа, ремек -делима се проглашавају добри акциони филмови, у којима баш и нема уметности.

(уторак, 18. авг 2020, 15:39) - anonymous [нерегистровани]

Nije valjda

Zamisli tog tipa prepotentnog i punog sebe, a on FILANTROP. Po Holivudu cas posla postaju filantropi, dobrice u prevodu, a ja nikako da skapiram gde i u cemu se ta njihova odlika odrazava. Gde se to danas neki siromah napio vode i napunio stomacic zahvaljujuci njihovoj filantropiji.