Камиј Клодел – дело отргнуто од заборава

Камиј Клодел је одувек обитавала у сенци свог учитеља и сарадника, великог Огиста Родена. Ова сенка јој је некада била заклон и заштита, али и зла коб њеном стваралачком духу.

Познатија по својој страственој и трагичној вези са 24 године старијим Роденом и тридесетогодишњем боравку у болници за ментално здравље, Камиј Клодел је углавном била заборављена као уметница све до краја седамдесетих година 20. века.

Рођена на северу Француске пре 155 година, Камиј Клодел се са породицом преселила у Париз 1881. године. Ту ју је најпре подучавао Алфред Буше на Академији „Колароси“, једној од ретких академија које су у то време примале жене. Како је Буше био Роденов пријатељ замолио га је да настави да је подучава, јер је он морао да отпутује.

Са само 19 година, Камиј је постала Роденова ученица, помоћница, а ускоро и сарадница. У Роденовом атељеу ће бити у прилици да проучава акт и анатомију, што је у 19. веку, иначе, било неуобичајено за жене. Осим што су заједно радили, њих двоје су убрзо постали и љубавници, мада је он већ био у вези и имао дете.

Између 1882. и 1889. године излагала је бисте и портрете на Салону француских уметника на којима се јасно видео Роденов утицај у експресивности приказа делова људског тела. Роден је направио неколико њених портрета, а она је извајала његову бисту која је њему била омиљена.

Породица се противила тој вези, па је Камиј напустила породичну кућу. Везу са Роденом прекинула је 1892, али је наставила да га редовно виђа све до 1898. године, када је одлучила да га потпуно напусти и посвети се свом самосталном раду.

Роден је наставио финансијски да јој помаже и направио је мали фонд из кога су покривани њени трошкови и после његове смрти. Желео је да у Музеју који је посвећен његовом раду, постоји и просторија Камиј Клодел, што му је испуњено много година касније.

Међутим, суочена са осудама околине и породице, Камиј је постала хировита и параноична. После веома рђавих оцена критике потпуно се отуђила од свих. Уништила је велики део својих радова и потпуно престала да ради. Плашила се да ће јој Роден украсти идеје уколико настави да ради и тај страх је исказала у гомили писама. Мајка и брат, Пол Клодел, који је у међувремену постао познати дипломата и књижевник, одлучили су да је сместе у душевну болницу.

Брат ће је у болници посетити само неколико пута, а мајка ниједном. У писмима која је слала, молила је за избављење, међутим, узалуд. Умрла је 1943. године, а како се нико од њене породице није појавио, сахрањена је у заједничкој гробници на гробљу психијатријске болнице у Монфавеу.

Прва ретроспектива радова Камиј Клодел приказана је у Роденовом музеју 1951. године, али и поред тога, њено дело је било готово непознато све до 1980. када су се појавиле разне биографије и филм. Страсти и борбе, као и трагична судбина Камиј приказана је и у књизи историчара Жака Касара Случај Камиј Клодел.

Готово сви радови Камиj Клодел су сакупљени и од 2017. године се могу видети у Музеју „Камиj Клодел“ у градићу Ножен сур Сен, на 100 километара од Париза. У Музеју се налази већина скулптура које није уништила и нуди широк преглед њене уметничке путање који се надопуњује са мањом збирком смештеном у Роденовом музеју у Паризу.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

недеља, 05. мај 2024.
15° C

Коментари

Prodajem
Ако пронађете ову новчаницу одмах идите код нумизматичара
C.T. Toraksa
Поштујте правила пре давања крви на анализу
Adaptacija
„Буђење пацова“ – ново рухо филмског класика Живојина Павловића
slobodan izbor ishrane
Главни град Финске избацује месо како би заштитили климу, осим у ретким изузецима
Prijava za kviz Slagalica
Пријавите се