Ружица хекла маске, а кад треба и коронавирус, једнороге...

Прво је хеклала да би се двојица најмлађих унука играла здравим играчкама. Онда се појавио коронавирус и исхеклан је у дому госпође Ружице Мркаљ у Шимановцима.

Унучићи су споменули маске и њихове идеје брзо су спроведене у дело. Ипак, прво је направила себи и ћерки, између осталог, да види како ће то изгледати.

„Носимо наочаре, са обичним маскама сметало ми је, а прву маску кад сам направила приметила сам да не магли. Радим их од 100 одсто памучног конца и дупло хеклам да унутра може да се мења марамица на два сата“, објашњава Ружица и додаје да јој уз унуке идеје за мотиве не недостају.

Сара и Тео ове зиме почели су да уче да хеклају. И не само они, било је ту још деце из комшилука.

„Могла бих да исхеклам маску, али неки знакић то би морала бака да помогне“, признаје Сара док Тео каже да и кад му нацртају ипак направи шта он хоће.

Конац стиже по наруџбини. Не напушта своју оазу госпођа Мркаљ, јер њен једини задатак је да сада чува своје унучиће и да ужива са њима. За једну маску потребна су јој два сата, али спремна је да се ангажује и дуже.

„Хеклање ме смирује, кад нешто наруче ја останем до два-три ујутру и онда се заједно радујемо томе што сам направила“, наводи Ружица.

Изазови више нису проблем, све уради Ружа, како је зову унучићи, за своју децу. И одрасли имају хеклане маске са детаљима које пожеле, а у овом дому обичај је једном месечно породично фотографисање у костимима које госпођа Ружица исхекла.

Њих нисмо видели, али једно је сигурно – најлепше маске налазе се у дому ове породице у Шимановцима.