Aко волите ткање, плетење, хеклање – погледајте како то раде жене из Нове Вароши

Нововарошко Удружење „Стари занати за ново доба“ окупља двадесетак жена из сеоских средина које чувају, старе технике ткања, плетења, хеклања, златовеза. Од природних материјала оне производе модне детаље, сувенире, које пласирају саме или посредством агенција које се баве откупом сувенира и рукотворина народне радиности.

Вуна, лан, памук, најквалитетнији природни материјали, у њиховим рукама постају одевни предмети или савремени етно производи, који чувају традиционалне занате и технике рада.

„Нисам знала да радим златовез и нисам знала да ткам. Захваљујући мојим другарицама у Удружењу ја сам научила та два стара заната која датирају из далеке прошлости наше“, каже везиља Летица Баковић.

Плетиља Мира Крстић штрика од кад зна за себе, почела је још пре школе.

„Онда сам научила вез, предење, ткање сам овде у Удружењу научила“, додаје Мира.

И Дана Мариновић научила је нове технике у Удружењу и каже да ће се тиме бавити у будућности.

Готово деценија трајања Удружења, помогла им је да науче нове технике, своје знање пренусу другима али и оснаже кућни буџет.

„Ја сам доста имала рачуна од овога. Имало је доста да ми се наручује и доста сам помогла кућном буџету, деци баш на конту овога. И ово много, много волим, уживам у овоме, то сам ја“, истиче ткаља Муратка Вефић.

У почетку уз подршку ЕУ, данас локалне самоуправе, покренуле су линију тканих производа, набавиле репроматеријал, али и даље траже сигуран пласман.

„Нама је потребан добар пласман, јер опрему имамо, да је подстакне да економски снажи, а и да своју љубав преточи у производ или себи драгој особи или за тржиште“, каже Бранка Ратковић, председница Удружења „Стари занати за ново доба“.

И док су друга, слична удружења нестајала, оне су опстале захваљујући упорности, љубави, раду и сталном трагању за репрезентативним производом који ће бити прихваћен на тржишту.

број коментара 0 Пошаљи коментар