Четири деценије „Ју групе“

Београдски састав Ју група (Yu grupa) обележиће 29. новембра 40 година од оснивања, као најдуговечнији рок састав који још активно ради на простору бивше Југославије.

„Планирали смо прославу, имали више идеја, али ниједна није у потпуности одговарала, тако да ће 29. новембар бити прослављен у кругу групе. Оставили смо за следећу годину промотивно-концертне активности поводом тих 40 година", рекао је басиста Жика Јелић.

Према његовим речима, постоји могућност да се снимак њиховог наступа на овогодишњем „Бир фесту" у Београду искористи за ДВД издање.

„У плану је и нови албум, први од Дуго знамо се из 2005. године, као и слављенички концерт у неком већем простору", најавио је ветеран југословенске рок сцене.

Бивши чланови Џентлмена, Жика Јелић, његов брат, гитариста и певач Драги Јелић и бубњар Велибор Богдановић, удружили су снаге са клавијатуристом Миодрагом Округићем и формирали 1970. године нови састав.

Новоосновани бенд наступио је први пут те године 29. новембра, на Дан Републике, највећи празник бивше Југославије, у земунској дискотеци „Синагога".

„Диск џокеј Зоран Модли посетиоцима је предложио да дају назив групи. Мирослав Станивук је званични кум Ју групе. На улазници је написао да не буде дугачко Југославија, нека буде кратко 'Yu'. То је знак познат у целој Европи и свету. То нам се много допало", присетио се Јелић.

Први сингл Ју групе била је етно обојена Нона (1971), а пошто је Округића заменио гитариста Миодраг Бата Костић, уз његову помоћ бенд наставља да користи елементе народне музике у сингловима Косовски божури (1972) и Сама (1974).

„Слушајући свакојаку музику у младости, народна музика је било доста заступљена. Вероватно је то негде у нама лагано усађено. На неким пробама смо из зафрканције свируцкали неке народне мотиве и тако су настале те песме", описује настанак неких од хитова Јелић.

Без Костића и Богдановића, уз новог бубњара Рашу Ђелмаша, Јелићи за загребачки „Југотон" снимају култни први албум који носи назив Ју група (1973) на којем су се нашли класици бенда Ноћ је моја, Чудна шума и Црни лептир.

„Група не рачуна ни на једну или рачуна увек на погрешну песму да ће да буде хит. За Црног лептира мислио сам да је нека тамо песма. Чудна шума ми је била типично дечја песма, али ето остаде да живи до данас. Супер је осећање да је то остало да живи толико дуго година", открива Јелић.

Уз честе промене поставе и стално присутну браћу Јелић, Ју група наставила је да снима албуме и свира до 1981. године, када им је у пожару комбија изгорела опрема, а Жика Јелић зарадио повреде које су их присилиле на вишегодишњу паузу у раду.

Ју група вратила се на музичку сцену на велика врата концертом „Легенде Ју рока" који је 1987. године у Загребу окупио најзначајније домаће рок извођаче шездесетих и седамдесетих година.

Београдски бенд потом је потпуно ревитализовао каријеру великим хитовима Од злата јабука и Морнар.

„Уз Батину песму Од злата јабука знали смо да нема много рескирања, нити да размишљамо да ли ће бити све како треба, иако су нам многи прогнозирали тежак и неуспешан повратак. Чак и наши познаници, али одлично је прошло", оценио је басиста групе уочи јубилеја.

Од албума Рим 1994, двојици рок ветерана придружује се њихов братанац Петар Јелић као гитариста.

Жика Јелић обећава поштоваоцима звука Ју групе да ће момци наставити да свирају „до последњег даха".

„Ју група настала је 100 посто из љубави према музици. То је условило да трајемо. Океј је кад се бавиш рокенролом, а мама и тата те подупиру у материјалном смислу, али треба живети од те музике као ми. То је хазардерско упуштање у даље токове живота. То није нимало једноставно", закључио је Јелић.