Читај ми!

Александар Жикић: Ово је време млаке и млитаве уметности

Музички укус деце и младих је често предмет дискусије. На Jутјубу међу најгледанијим садржајем са те мреже код нас, највише прегледа имају песме поп или фолк извођача. Како се гради музички укус и зашто је важно да се млади усмеравају на квалитетну музику, за Дневник говори музички критичар Александар Жикић.

Написали сте више од хиљаду текстова у југословенским и српским часописима о урбаној култури и рокенролу. У каквом је стању данас та врста музике?

– У оном стању у коме мора да буде захваљујући приликама и околностима. Ово је време млаке уметности, време млитаве уметности. То није више оно време које је рокенрол промовисао. Охрабривао је креативност, и то је оно што је веома важно. Ви нисте имали проблема са музичким укусом крајем шездесетих и почетком седамдесетих година јер сте знали шта је добро. Ако ништа друго, онда шта је на првом месту на топ листама. Јер оно што је било најавангардније, попут Џимија Хендрикса, заузимало је у неким тренуцима врхове топ листа. 

Како Ви дефинишете музички укус?

– То је дубоко индивидуална ствар, али то је свакако резултат способности дубоког искреног доживљавања уметности па онда свакако и музике.

Како се гради музички укус код деце и младих?

– Друштво мора да брине о томе, комплетно друштво. У оној мери у којој су претходне генерације успеле да буду нека врста катализатора и нека врста преносиоца онога што је истински вредно. Ако ни те претходне генерације нису знали да упуте ове данашње, као што очигледно нису знале, онда имамо овакву ситуацију какву имамо сад. Ту постоји родитељска одговорност, постоји школска одговорност, постоји и државна одговорност. Дакле, мора да се води рачуна о томе да се деца не утупљују, него да постану бистрија.

Зашто је важно да се слуша квалитетна музика, посебно у младости?

– Савремене поруке нису нешто на шта би уопште имало смисла обраћати пажњу, јер њих заправо и нема. То су поруке углавном врло ниског моралног нивоа, ако хоћете да кажем и тако. На духовном плану оне и не постоји. Чист природни план, најнижа област људске природе се подстиче тиме и негује и човек се заправо бомбардовањем тим садржајима на неки начин приморава, само мало слабији и подложнији утицајима, приморава се да остане на најнижем нивоу. То би био ниво трогодишњег детета.

Колико Јутјуб и популарни трендинг данас утиче на младе?

– Утиче свакако и зато треба охрабривати људе, и младе и старе, и све који имају било какав талена, да тај таленат не злоупотребљавају, него да ураде с њим оно због чега су га добили, то јест, да буду најбољи у ономе у чему су добри. 

Да ли медији, који би требало да су једна од главних смерница, могу нешто да ураде по том питању?

– Медији имају дужност да ураде нешто у вези са тим. Колико год то звучало као неки недостижни идеал, друштво које брине о таквим стварима је срећније друштво, оно више ужива у резултатима културе.

Какав је смисао критике у Србији? До кога она допире?

– Најбоље је питање да ли критика уопште постоји. Релевантна критика треба да постоји у сваком друштву. Ја је одавно нисам приметио ни у једној области. Постоје, углавном на интернету можете да пронађете нешто што раде људи који то раде стварно озбиљно и компетентно, али су они ретки у свим областима, па и у музици. Критичар има своју одговорност и та одговорност је изузетна. Он прво треба да буде способна да препозна вредност, а онда треба да буде способан и да објасни зашто је то вредност.