„Љетна љубав“ Иде Престер води нас на обалу мора

Нова песма Иде Престер Љетна љубав није ни на трагу панка по коме је ова музичарка позната. Како сама признаје, гостујући у Београдској хроници, панк није мртав, али је она мало успорила јер не може да пева исту песму целог живота.

„Ми на концерту свирамо још тих старих панк пјесама, али ја бих хтјела неко топљење. Нешто фино, мазно, нијежно, што је на трагу оне музике коју ја слушам и волим. Увијек се чудим бендовима који напишу једну пјесму и онда исти стил понављају 40 година. Ја се мијењам и публика се мијења, тако да смо се мало размазили“, наглашава позната музичарка.

Додаје да је на овогодишњем „Егзиту“ била тотална еуфорија, што је и очекивала с обзиром на то да ни музичари, али ни публика, годину и по дана нису имали прилике да наступају, односно присуствују концертима.

„Дословно станице у тјелима су нам се распале од среће. Људи су осјетили. Знаш кад нешто дуго, дуго немаш, па научиш цијенити. Значи то је била таква еуфорија неке слободе и среће, ја се само надам да то није лабуђи пјев, него почетак једног новог вала љубави, уживања у музици, дружења и неке слободе коју смо стварно заслужили“, наводи саговорница Ане Манојловић.

Ида Престер признаје да од музике не може да се живи, као и да је она имала среће да нађе извор прихода и у улози водитеља, мада је музика оно што је највише испуњава.

Епитет „српске снајке“ није нанео штету њеној каријери мада непрестано добија непријатне коментаре на друштвеним мрежама због тога.

„Кад се бавиш јавним послом једноставно мораш огуглат. Будала и националиста има свугдје и сигурно неко ко ово сад гледа се пита 'шта си ову Хрватицу довела у студио?‘. Ја се надам да не, али с једне стране мораш се помирити с тим да постоје људи који су насјели на фору да смо ми неки страшно различити непријатељски народи и да се ми стално морамо некако поткубивати. Ја живим у неком свијету љубави, заједништва и радим са таквим људима и драго ми је да клијенти који ме не желе узет за неке послове зато што сам 'српска снајка‘, јер и не желим да радим с њима“, напомиње Ида Престер.

У Београду обожава живост, социјализацију и дружење које, како каже, нигде није срела. Не воли загађен ваздух, нервозу и панику карактеристичну за све велике градове.

„Мени је идеално живјети између Загреба у којем је мир и Београда који је жив, тако да сам ја негде на пола пута“, каже Ида Престер, на крају гостовања у Београдској хроници.