Стефан Миленковић: Без публике као да ми фали пола идентитета уметника

Уочи предстојећег концерта у Ботаничкој башти у Београду заказаног за 16. мај, маестро Стефан Миленковић разговаро је са новинарком РТС-а, Анђелом Савић о предстојећем концерту и програму мастер класа виолине који ће одржати током лета у Чачку. 

Ви сте и креативни амбасадор платформе Србија ствара, шта све планирате да урадите?

– Је л може неко једноставније питање? Пре свега ја сам увек имао једну константу у мом раду и стварању и каријери, тако да планирам да наставим тим ритмом и тим темпом. И, наравно, да се пре свега фокусирам на наше студенте и класичну музику овде у Србију, и промоцију те класичне музике и те наше сцене што је више могуће и ван Србије.

Осмислили сте виолински камп, са којом идејом и ко све може да учествује?

– То ће бити један интензиван интензиван виолински курс који садржи све оно што традиционалан виолински мастер клас садржи, али садржи и неке друге ствари. То су, рецимо, и физичке вежбе, неки психолошки трикови да би се смањила трема. И, наравно, ти теоретски часови, које ћу исто ја водити, а који имају разне теме. Оне се све тичу не само свирања виолине, него и тога како бити музичар, шта то значи живети данас у пословном свету музике, како наћи своје место.

Наступате од најранијег детињства, колико су та искуства важна за рад са децом и колико су деца сада другачија?

– С једне стране јесу другачија јер одрастају у свету, пре свега технологије, који је данас много богатији него када сам ја био мали, рецимо. Оно што је исто је да они који су усмерени, који су талентовани, који имају жар за учењем, који имају страст према музици, имају одређен профил, имају одређено окружење које им помаже које их подржава. Тако да то је увек било исто.

Наступате 16. маја у Београду?

– Да, да у Ботаничкој башти у 17 часова са камерним оркестром 'Музикон' из Београда и свираћу Четири годишња доба Астора Пјацоле, јер је годишњица Пјацоле ове године. Биће дивно. Сви се радујемо, јер полако се враћају концерти уживо и публика. Јер ми без тога да смо изложени публици и да радимо то за публику, заиста као да вам фали пола особе, пола идентитета уметника.