Како су металци бранили Јерменију

За разлику од других бендова тог правца, они су били идеолошки и музички изазовни. Док су други комбиновали гитарску агресију метала, са репом у строфама и поп мелодијама у рефренима, SOAD су у свој звук унели анархични панк групе Dead Kennedys, етно-мотиве у певачком наступу Серџа Танкијана и беспрекорну свирку остатка бенда који је звучао истовремено и органски и моћно.

Сам бенд је трајао кратко и распао се на врхунцу, после сезоне у којој су у распону од месец-два имали две плоче на врху топ-листе. Певач Серџ Танкијан и гитариста Дарон Малакијан пошли су сваки својим путем 2006. године и направили солидне соло каријере. Временом, како је и сама дискографска индустрија почела да се трансформише, и они су од глобалне атракције постали музичари који се сада искључиво обраћају својим фановима, све више се окрећући експериментима.

Коначно, суочени с тиме да су током разлаза постали много мање важни него кад су били заједно, изнова окупљају бенд 2011. године, прво за концертне наступе, и помало кокетирају са објављивањем новог ауторског материјала.

Ипак, после разних гласина стиче се утисак да се односи између Танкијана и Малакијана нису у довољној мери поправили да би бенд могао да заједно дође у студио и ствара нову музику.

Па ипак, јутрос је System of a Down објавио две нове песме. Protect the Land и Genocidal Humanoidz. Танкијан и Малакијан су занемарили разлике како би снимили две нумере посвећене постојбини Јерменији, којом су се пре тога бавили активистички, указујући на турски геноцид слично многим другим јавним личностима јерменског порекла.

Заједнички циљ их је мотивисао да сниме нове песме, међутим оне представљају веома необичан заокрет за овај бенд. У вредносном погледу, System of a Down је баштинио нешто од става калифорнијског панка, отпор према систему, а нарочито према полугама државне репресије.

Две песме које су сада објавили међутим нимало не личе на песме које етаблиране звезде објављују на тему актуелних конфликата.

Protect the Land

Protect the Land је гитарска химна средњег темпа, са једноставном мелодијом, енергичним рефреном прилагођеним за групно певање, чак и међу људима који немају гласовне могућности и изузетну дикцију Серџа Танкијана.

Песма је солидна али у свом изразу битно једноставнија од онога што SOAD иначе праве, па се може рећи да је прилагођена за најширу медијску експлоатацију, као родољубива нумера за сваку прилику.

Такав јој је и текст, говори о одбрани земље, о прецима који су протерани са родне груде, како се сада мора остати и пружити отпор. Видео-спот који је прати, а који је званичан, не само по томе што се налази на Јутјуб каналу групе већ и по томе што у њему учествују чланови бенда, одише милитаристичким духом.

Његови протагонисти су они који штите земљу, војници, свештенство које их благослови, дијаспора која се окупља на масовним протестима широм света али и нејач, пре свих деца. У неколико наврата комбинују се играни делови са документарним, па имамо учитељицу која исписује деци поруку на табли а затим облачи униформу, све то праћено веома естетизованим снимцима јерменских светих места и храмова.

Ова нумера је атипична јер песме славних бендова које се баве кризним ситуацијама обично говоре о трагедији рата, позивају на мир, разумевање и попуштање тензија, указују на бесмисао сукоба.

Међутим, код System of a Down нема претераног инсистирања на жртвама актуелног сукоба, више се помињу раније трагедије које се морају предупредити отпором у садашњости. Биће веома занимљиво како ће америчка јавност реаговати на овакву недвосмислену поруку једног интернационално значајног бенда који је проистекао са њихове сцене.

У ратовима на просторима бивше Југославије, имали смо случај хрватске музичке сцене која је најдаље отишла у погледу спајања пропагандних потреба државе и војске са популарном музиком.

Елвис Пресли је у време највеће славе служио војни рок и био својеврсни хладноратовски адут, али Јура Стублић и Дино Дворник у музичким нумерама снимљеним у време рата у потпуности редефинишу појам рок звезде као ратника.

Штавише, надаље хрватска пропаганда управо и перпетуира тај имиџ хрватског војника као вестернизованог љубитеља рокенрола који много више личи на јунака америчког филма него на припадника оружане силе са југословенских простора у демодираној униформи ЈНА.

Тога има и у споту групе System of a Down. Код њих има традиционалних призора као што су војници који целивају крст у храму или војник који се венчава у цркви, али и модерних вестернизованих призора као што су жене у униформи, већ поменута учитељица која ступа у акцију итд.

Genocidal Humanoidz

Па ипак, оно што смо ретко виђали на просторима бивше Југославије, осим у неким крчмама када се баш распојасају фанови Баје Малог Книнџе или Томпсона јесте друга песма SOAD – Genocidal Humanoidz.

Она много више личи на њихов ранији опус, реч је о брзој песми са снажним панк утицајем, бруталним сликама у стиховима, неконвенционалним вокалним изведбама, и могла би се замислити на њиховим ранијим албумима.

Настала је пре неколико година на проби бенда кад су покушали да нешто раде заједно и одустали. У њој се говори о борби са терористима, о томе да се не треба предати ђаволу а противник се описује као геноцидни хуманоид, што је доста оштра панк дефиниција али у овом контексту може деловати агресивно и расистички.

Упркос томе што би ова песма могла имати генерални критички оквир изван теме о сукобима у Нагорно-Карабаху, бенд не бежи од тога да се и она односи на те догађаје што је доста радикалан став.

Реч хуманоид се нашла у песми инспирисана навиком рвачког менаџера Бобија Хинена да публику назива хуманоидима, некаквим инфериорним бићима. Па ипак, рекло би се да ће овакав речник колико год се жанровски уклапао отворити многе контроверзе у данима пред нама.

Међутим, обе песме имају одређену предисторију. Малакијан је Protect the Land писао за свој други бенд, а Genocidal Humanoidz је прошла кроз нека прилагођавања како би од друштвено критичке песме о америчком рату против тероризма постала песма о одбрани Јерменије од џихада и геноцида који по виђењу чланова бенда Азербејџан планира да спроведе уз помоћ Турске.

Превазилажење разлика

Време изласка песама је веома необично. Оне су пуштене у тренутку када у Америци постоји само једна тема а то су председнички избори. Чланови групе "System of a Down" подељени су по том питању, певач Серџ Танкијан је за Бајдена а бубњар Џон Долмајан, иначе његов зет, за Трампа.

Ипак, све уметничке и политичке разлике су занемарили како би снимили песму за народ у постојбини, а издали су је баш у овом термину јер страхују да би Азери могли да искористе америчке изборе како би извршили одлучујући напад на Јерменију.

Дарон Малакијан себе чак и отворено види као јерменског војника чије су оружје песме. Серџ Танкијан је обуставио све своје планиране активности и издања док траје рат и у потпуности је посвећен праћењу ситуације у Нагорно-Карабаху који је посетио у два наврата и вратио се са снажним утисцима.

Бенд се нада да ће са ове две песме успети да заинтересује америчку јавност и изврши притисак на администрацију да економским санкцијама натера Азербејџан да обустави дејства. Не треба занемарити ни њихов охрабрујући утицај на сународнике у самој Јерменији и Нагорно-Карабаху.

"System of a Down" су постигли огроман успех инспирисани идејама које никада нису биле мејнстрим.

Растали су се због непколобљенивих уметничких концепција, жртвујући веома озбиљан извор зараде и афирмације. Сада су се на свој начин веома бескомпромисно и нимало политички коректно вратили са родољубивом песмом, нудећи нешто потпуно другачије од онога што велике звезде иначе смеју да потпишу.