Нови лого, ПГП-РТС „обукао“ грамофонску плочу

Живимо у ери где комуникације играју одлучујућу улогу у креирању наше стварности, а у том процесу често важи правило „бренд који се не види као и да не постоји“. Ипак, то и није сасвим применљиво на бренд какав је ПГП РТС- најстарија и највећа музичка издавачка кућа на Балкану.

Дизајнери и уметници Креативног тима РТС-а су, на задатку осмишљавања новог логоа ПГП-а били више него у свом редовном креативном раду фокусирани на одговорност према свему што бренд ПГП представља.

А ради се о шест деценија дугој историји која није само хронологија наших музичких афинитета, овековечена кроз носаче звука најбољих аутора и интерпретатора ових простора - музичка издања под етикетом ПГП РТС била су, јесу и биће, својеврсна сведочанства, тонски записи наших живота.

Зато је и нови лого задржао плочу као основни лајтмотив, али и као метафору јер симбол круга асоцира на идеју кретања и промене, одсутност разликовања и поделе...

Кружно кретање је савршено, непроменљиво, без почетка и краја. а може се најпријатније испратити док слушамо плочу са омиљеном музиком – на грамофону...

„Као сваки прави мушкарац, грамофон заправо и не постоји без своје жене - плоче. Тај двојац ради само удвоје, у пару, не могу један без другог“, сликовито објашњава Борис Миљковић, креативни директор ПГП-РТС.

Према његовим речима, плес грамофона и плоче омогућава посебна искуства.

„Може да упозна своју девојку, игранке, клубове, собе своје младости са великим звучницима које нервирају комшилук, прве цигаре и пиво, слушалице у трамвају, концерте, сузе, батине, рана јутра у градовима, селима, блато на фестивалима, тужна лица девојака...“, додаје Миљковић.

Због тога је, како каже, пресрећан што је ПГП-РТС поново обукао грамофонску плочу, па изгледа млађе и заносније, у нади да ће завести генерације које долазе.

ПГП у бројкама

ПГП је почео са радом 1959. године, када је у Радио-Београду одлучено да се на неки начин сачува велико музичко благо, ни не слутећи да ће се све изродити у озбиљну причу.

Дискографска-музичка издавачка кућа, у оквиру Радио-телевизије Србије основана је 1951. као „Југословенске грамофонске плоче – Југодиск“. Током свог вишедеценијског постојања, ПГП-РТС је створио фонотеку од преко 10.500 наслова (издања), преко 120.000 нумера и са више од 6.000 сати програма.

Радио Београд у гаражи на Дорћолу смешта две пресе за израду грамофонских плоча, да би се сачувала вредна тонска архива на винилне плоче.

Тако се Радио Београд сматра оснивачем ПГП-а и зачетником грамо-индустрије у Србији

- 1952. за потребе тржишта, израђено је 15 грамофонских плоча са 78 обртаја у минути.

- октобар 1959: прва плоча са новим знаком ПГП РТБ (октобар 1959). Прва плоча Музика за игру представљала је компилацију разних извођача, док је прву самосталну плочу снимио Ђорђе Марјановић са шлагером Звиждук у 8.

- 1963. први ЛП-а и први сингл (Кафу ми драга испеци, Цуне Гојковић), а ПГП РТБ постаје значајан чинилац музичког живота Србије и Југославије.

- 1983. започиње видео-продукцију

- 1983-1985. из остварене акумулације, ПГП РТБ гради фабрику на Кошутњаку, у то време најсавременију и највећу на Балкану

- 1997. први ЦД, 2003. године први ДВД

Као национални дискограф, ПГП је везан за националну телевизију Радио-телевизију Србије (ТВ Београд) па је имао обавезу да објављује све што је значајно за културу и музику, а што најчешће називамо некомерцијалним издањима.

Међутим, то је само наиглед тако, то су често такође врло тиражна и тражена издања. И данас је тако – Мокрањац, Христић или Животопис Патријарха Павла издања су која се продају
годинама.