Оскаровац Мишел Азанависијус за Радио 202: Снимање филмова је најзабавнија ствар на свету

Палићки филмски фестивал угостио је овог великог филмског уметника, а Двестадвојка је имала част да буде једини медиј којем је Азанависијус био гост у у програму уживо.

„На мојим сетовима људи су обично врло опуштени. Радимо пуно, брзо, али се и дружимо, шалимо, супер се проводимо. Обожавам свој посао“, задовољно је констатовао Азанависијус.

Са Палића је понео награду „Александар Лифка“ за допринос европској кинематографији, а овај 29. по реду фестивал европског филма затворен је његовим новим филмом Рез.

Азанависијус је истакао је да посебно ужива у раду на комедијама и да је смех неизбежан у сваком његовом остварењу. За филм Рез каже да је инспирисан зомби комедијама и људима који их праве.

„Као и свако људско биће имам потребу и волим да се смејем, а када правите комедију, доносите радост и смех публици. То је фантастичан осећај. Рез је посвећен филмском сету, љубави људи који праве филмове без пуно новца. То је свет који добро познајем, јер сам део њега више од 30 година и зато сам му посветио филм“, нагласио је Азанависијус.

Иако је каријеру филмског редитеља почео 80-их и 90-их година прошлог века на телевизији, каже да се том медију не би враћао.

„Не гледам телевизију много. Имам четворо деце и желим што више времена да проводим са њима и са својом супругом. Телевизија јесте данас платформа за ТВ серије и ту постоје сјајне ствари, али нисам њихов обожавалац, јер стварају неку врсту зависности, захтевају пуно времена. Понекад, када погледам неку ТВ серију, помислим да је то могао бити одличан филм. Ипак ћу ја наставити са филмовима, мада – никад не реци никад. Ако добијем неку невероватно идеју – зашто да не“, додао је Азанависијус.

Док свет гледа Рез, Азанависијус ради на новом фиму.

„Следеће што радим је анимирани филм. Радићу га у духу традиције анимације. Сам цртам своје јунаке. Радња ће бити смештена за време Другог светског рата у Пољској, близу Аушвица. То ће бити прича о девојчици која испада из воза и спашавају је дрвосече. У основи говориће о љубави, о томе како људи могу да воле једни друге, да спасавају једни друге, па и по цену сопствених живота. То је прелепа прича и врло сам поносан што ћу радити тај филм“, закључио је Мишел Азанависијус.