Читај ми!

Коначно смо добили праву „Дину“, визуелно и приповедачко ремек-дело

Док гледате Вилневову „Дину“ у биоскопу, осећате да сте део нечег грандиозног, приче веће од живота, препуне мистерије и мистицизма, части и преваре, онога најбољег и најгорег у људима. Канадски редитељ показао је да је могуће снимити спектакл, а ни на тренутак не изгубити на тежини приче и ликова у њој.

Од када је Френк Херберт 1965. године објавио своје најпознатије чедо, Дина је стекла божански статус међу поклоницима научне фантастике. Прича смештена у далекој будућности, али са потпуно другачијим приступом, која је енергију црпила из људске психологије, унутрашње снаге и мистицизма нагона.

У свим својим деловима, круна Хербертовог стваралаштва је грандиозна – по пространству које обухвата, обиму ликова који обликују свет и галаксију, политичким интригама и сукобљеним интересима. И све то се сабира у једној фокалној тачки – Аракису, пустињској планети и једином извору чудесне супстанце меланж, колоквијално назване „зачин“.

Због своје сложености Дина је добила епитет „неадаптабилне“ на филмско платно. И то је у великој мери било тачно.

Покушај Дејвида Линча 1984. године био је само то – покушај. Дозволићу себи слободу да кажем да је то једна од најгорих адаптација неког дела коју сам у животу гледао. У времену када сам је гледао нисам уопште био упознат са светом Дине, а када се филм завршио нисам ни желео.

Наведени епитет „најгоре адаптације“ Линчова верзија је стекла када сам се, баш због ње, тек неколико година касније једва натерао да узмем Хербертову књигу у руке. Кад почнете да читате књигу видите колико је филмска верзија била упрошћена. Један тешко разумљиви филмски бућкуриш у ком су кључне ствари избачене или тек летимично поменуте, а са друге стране неки нови потпуно измишљени елементи непотребно убачени.

Овде ћу се зауставити са критиковањем Линча, прво из поштовања према њему као редитељу, а и јер би права критика изискивала засебан текст и детаљну анализу.

Мистични и грандиозни свет Дине

Човечанство се одавно проширило ван граница Земље и насељава безброј светова. Као и Исак Асимов у Задужбини, Херберт је као основу поретка у универзуму инспирацију црпео из декадентних последњих векова Римског царства. Познатим универзумом влада цар падишах као врховни ауторитет испод чијих скута се бројне утицајне феудалне куће боре за моћ и превласт.

У првих пар минута филма наратор уводи гледаоце у основе приче, која је највећим делом смештена на Аракис, пустињску планету која свој статус дугује супстанци меланж или зачину – психоактивној супстанци која проширује људски ум и драстично појачава његове способности, продужава живот онога ко је користи, али изазива такву зависност да је покушај одвикавања од ње увек смртоносан.

Због тога што је вештачка интелигенција забрањена после великог џихада, морао је да буде промењен начин путовања кроз свемир. Уместо компјутера и вештачке интелигенције навигатори Свемирског еснафа само уз помоћ зачина могу да праве изузетно сложене рачунице и предикције и савијају простор омогућавајући тренутно путовање из једне тачне космоса у другу. Укратко, без зачина, устројство познатог универзума престало би да постоји.

Вилнев пажљиво одмотава клупко Дине и храни гледаоце са таман довољно информација да могу да уроне у радњу, а да се у њој не удаве.

Кућа Атреида приказана је као стоичка фракција којој је част на првом месту. Оскар Ајзак бриљира као војвода Лето, племенити вођа и узор свом младом сину Полу и вољени партнер своје конкубине Џесике.

Тимоти Шаламе је пун погодак у улози Пола Атреида. Испрва уплашен буђењем нових моћи у себи он полако открива своју мисију, свесно бирајући пут Лисана ал Гаиба који му је утабао тајновити мистични матријархат Бене Џезрит, којег је његова мајка члан.

Помажући свом сину у његовој борби са унутрашњим демонима и откључавајући његов скривени потенцијал, Ребека Фергусон као Џесика је нешто рањивија и емотивнија него што је приказана у књизи, али то заправо доприноси бржем везивању за ликове у временски ограниченом медијуму какав је филм.

Иако се не појављује много, Стелан Скарсгард у улози барона Харконена просто доминира сваком сценом у којој је. Црна рупа која прождире сваки трачак светлости. Тих, сабласно миран, изузетно интелигентан, зао, манипулативан, прецизан – он је отелотворење зла, прорачунате пакости и прождрљивости, увек спреман да иде до краја да испуни своје садистичке извитоперене тенденције.

Ту је Хавијер Бардем као Стилгар, један од вођа Фремена, домородачког народа Аракиса. Човек мало речи, веома опрезан, частан и хиљаду пута прекаљен од стране пешчаног света који не прашта грешке.

Ту су и одлични Џош Бролин и Џејсон Момоа, као и Шерон Данкан Брустер која је у једној од ретких Вилневових девијација од књиге веома убедљиво одиграла царевог еколога. Зендаја као Фременка Чани већином је била смештена у кратка појављивања Половим визијама, али ће сасвим сигурно добити запаженију улогу у наставку.  

Вилневов час Холивуду

Треба напоменути да најновија адаптација Дине није савршена. Није до краја објашњена важност самог зачина, нити су разрађене улоге и мотиви самог цара и Свемирског еснафа. Оно што би такође неко могао замерити је и крај филма који је оставио пуно неодговорених питања, али је то логично ако се има у виду да је ово тек први део.

Дени Вилнев већ се сврстао међу најдаровитије редитеље данашњице. По сопственом признању, животна жеља му је била да екранизује Дину и то се види од првих до последњих кадрова филма.

Све оно што је показао у Згариштима, Затвореницима, Сикарију, Доласку и Блејд ранеру 2049, канадски редитељ улио је у Дину. Али је у њу додао и мало Линовог Лоренса од Арабије, Кјубрикове Одисеје у свемиру, Кополине Апокалипсе данас, а у неким сценама се види и утицај Ридлија Скота.

Један савет – ово је филм за биоскоп. Прво гледање нека вам буде на великом платну. Дугујете то себи и величанственој фотографији филма.

Крупни кадрови предела и панорамски прикази рељефа Каладана, зелене матичне планете куће Атреида, непрегледних дина Аракиса, џиновских црва или кратки поглед на Гиди Прајм, матични свет Харконена – савршено граде свет у који је смештена прича и обогаћују радњу и ликове.

Вилневова визија Дине умногоме је потпомогнута маестралном музичком подлогом Ханса Цимера, која прати и појачава сваку сцену и емоције у њој, од оних које вас испуњавају надом до оних од којих вас обузима осећање очаја и страха.

Акционе сцене одлично су уклопљене тако да на прави начин одржавају динамику филма, али их канадски редитељ прецизно балансира тако да филм ни у једном тренутку не прети да утоне у досадну претенциозност, а ни да не постане само безумна јурњава испуњена борбом и експлозијама.

Иако апсолутно оправдава статус блокбастера, Вилнев је снимајући Дину одржао час данашњем Холивуду да добар спектакл мора да почива на доброј причи и ликовима, а не само акцији.

Акција је додатак илити – зачин.

број коментара 19 Пошаљи коментар
(четвртак, 28. окт 2021, 16:21) - Мића Поштењачина [нерегистровани]

Дина против Дине

Није лош овај нови филм али није ни неко ремек-дело.
Исто као и онај стари, неке ствари су промењене због овог или оног разлога али ипак овај нови филм делује некако празнији од старог и ликови делују много плиће а на жалост, ни подела улога није баш помогла. Нови филм је баш успутно закачио целу верско-политичку игру Дине а и значај меланжа је некако умањен у односу на књигу и онај стари филм.
За разлику од већине нових књига, Дина није писана за адаптацију у филм или нетфликсову серију па ће зато верни приказ можда заувек остати недостижан.

(четвртак, 28. окт 2021, 10:20) - anonymous [нерегистровани]

Informativa

Ovo je sve, samo nije filmska kritika.

(четвртак, 28. окт 2021, 08:01) - anonymous [нерегистровани]

e sad...

film je nista poseban, isti scenario kao i onaj stari samo drugi glumci i malo bolja kompjuterska animacija i efekti...Kao i onaj Mad Max sa Serlizom,to su sve filmovi lose kopije.

(среда, 27. окт 2021, 21:56) - Milos Veliki [нерегистровани]

Re: Gde je nestala mistika?

E, moj Istvane. Toliko hvalospeva za jedan film koji je kako kriticki tako i finansijski propao (Dina 1984) jos nisam cuo. Citajuci komentar rekao bih da nisi procitao knjige i da ti nije jasno da Pol NIJE bozansko bice, kako ga je na kraju predstavio Linc, vec covek sa odredjenim izuzetnim sposobnostima, ali i dalje covek (koji umire na u Deci Dine).
Kod Linca je Pol od dosljaka do vodje prosao za ravno 3 minuta filma, a kod Vilneva postoje sumnje (za one koji ne znaju kako se prica zavrsava) sve vreme. Da ne govorimo da je Pol 15-ogodisnji decak a Kajl Meklahlan izgleda kao 30-togodisnjak. Nadasve potpuno je pogresno da se njegove vizije svode na erotiku kada "sanja", da ga ubiju, revoluciju, krvavi noz... Potpuno pogesno tumacenje onog sto je vidjeno.
Da se razumemo, ja sam Lincovu verziju odgledao bar 4 puta i uz sve mane to je za mene solidan film, ali ko je citao roman shvatice koliko je Linc pojednostavio i izbacio stvari iz romana. Kritikovati Vilneva zato sto je izostavio par scena, pri cemu film mnogo vernije prati "fabulu radnje" od verzije iz 1984. je po meni sitnicarenje. Drugi deo je POTVRDJEN (juce) i videcemo kako ce Vilnev pricu zaokruziti.

(среда, 27. окт 2021, 09:59) - anonymous [нерегистровани]

zanimljivo

Zanimljivo je zaista videti toliko velicanje filma koji je prakticno popljuvao i promenuo samu ideju Franka Herberta i celu poentu i ideju knjige. Ako te ispunjava filmska adaptacija romana koja ce da uzme mesto desavanja i imena likova a da ostalo sve promeni onda da, Linchova dina je extra.

(уторак, 26. окт 2021, 01:58) - anonymous [нерегистровани]

Jadno...

Jadno... Taman u skladu sa trenutnim intelektualnim nivoom sadasnjeg zivlja ove nase MACEHE planete...

(недеља, 24. окт 2021, 11:24) - anonymous [нерегистровани]

@Miloš

Nigde ne piše da je LOTR loša adaptacija. Piše da je LOTR neadaptibilna knjiga, u smislu da nijedna ekranizacija ne dostiže njenu veličanstvenost. (Što je kad bolje razmisliš potpuno logično jer je tako nešto nemoguće i važi za sve ekranizacije). Ipak, čitajte kako piše a ne drugačije.

A ovo sa "vidimo se za godinu dana", to zaista nema ni u Hajdi. To je nivo tinejdžerske horor franšize.

(недеља, 24. окт 2021, 09:54) - Ištvan [нерегистровани]

Gde je nestala mistika?

Da li ovaj film fanovi mogu da gledaju bez upoređivanja sa adaptacijom iz 1984? Ne. Zato su poređenja ne samo legitimna, već i neizostavna.

Jasno je da je Dina sadržaj kakav ne može biti urađen bez digitalno tehnološkog razvoja koji smo kao čovečanstvo dostigli tek sad i Velnev to ubedljivo pokazuje, što je prednost koja se novom filmu ne može osporiti. Međutim, tehnološka neadekvatnost ne bi trebalo da bude razlog da se Linčev film oceni kao loš.

Ali ono što jeste loše u Velnevovom filmu jeste upadljivo odsustvo mistike, osim možda jednog malog dela koji obuhvata Bene Džezerit veštice. Kao što je neko već napisao u komentarima, sama suština, tj. uloga začina, za sada potpuno izostaje, i mišljenja sam, da će svaka naknadna ispravka u drugom delu delovati neblagovremena i zakasnela. Gde je Gild, gde su navigatori, gde je ono čuveno "travelling without moving"? Jednostavno ih nema. Postoji samo neko nedovoljno objašnjeno, nekonkretno, a možda čak i plitko "desert power", dok Kvizac Hadarak za sada funkcioniše samo kao ornament. Dalje od toga ništa.

Pogledajte samo šta kod Vilneva Pol sanja - samo erotizovanu maštariju o fremen devojci. Kod Linča, u snu su opiljci čitave suštine - začin, voda života, mišija senka na drugom mesecu, konzumacija i posledice izobličenja, a na kraju i emotivno ispunjenje. Autor teksta greši kad tvrdi da je Linč taj koji je pojednostavio knjigu - upravo Velnev to radi u najgorem komercijalnom smislu.

Evo još dokaza. Polova kompletna transformacija kod Linča, kao i kod Herberta, je ona od čoveka do superbića, od nemoćnog muškarca uslovljenog edipalnim odnosom prema majci do onog koji se na kraju smešta na "mesto koje žene ne mogu da vide" i to pred majkom svih majki (glavnom vešticom).

Linčev Pol tako već u prvom kontaktu sa pustinjom pokazuje dominaciju nad majkom i ubrzo je kao majku neće ni gledati. Velnevov Pol, sa druge strane, kao da je još uvek dečak koji pokušava da bude čovek; kad na trenutak odguruje majku, već u sledećem brizne u plač, a ona mu se vraća i grli ga, čist narcisistički kliše. Dve totalne suprotnosti.

Tome još dodajte da je Linč toliko, i za ono vreme maestralno prikazao halucinatorne sekvence (ima ih sličnih i u skoro snimljenoj sezoni Tvin Piksa, u epizodi koja pokazuje atomske probe u Arizoni). Pa i čuveni dijalog između oca i sina i rečenica "the sleeper must awaken" nisu uopšte delo Herberta, nego upravo Linča, a ko bi to ikada mogao da pretpostavi?

Sve to samo govori u prilog tome koliko je Linč ušao duboko u priču i koliko je s razlogom bio razočaran kada mu je samo polovina snimljenog materijala odobrena od producenata. Nije ni čudo da javno govori kako mu je to vreme života nešto što želi najradije da zaboravi i da bi najradije povukao svoje ime sa credit liste.

Zato ne potcenjujmo verziju iz 1984. jer neke od ključnih vrednosti tog filma Vilnev ne da ne može, već izgleda da ni ne želi da dostigne, što mislim da je sad već činjenica. Ako se Hodorovski u bioskopu smejao gledajući Linčev film, on koji je suštinu Dine video kroz prizmu LSD halucinacija, sada će verovatno povraćati.

(недеља, 24. окт 2021, 01:03) - Ljubitelj Dine [нерегистровани]

Malo preterano

Moram da kažem da je film zaista dobar, a veliki sam ljubitelj Dine. Međutim ja ovog mladića ne mogu da podnesem u ovoj ulozi, za mene je totalni promašaj. Džesika je takođe neubedljiva. Bardem i Skarsgard zaista jesu pun pogodak, nemam čak ni problem sa Momoom. Film zaista ima epski osećaj, verno prati radnju knjige i u tom smislu je uspešna adaptacija, kamera i zvuk su fantastični. Sve u svemu odličan film. Autor članka malo preteruje sa kritikom stare Dine. A Liet Kines je daleko od nebitnog lika i smatram izmenu njegovog lika odvratnom.

(субота, 23. окт 2021, 22:12) - Miloš [нерегистровани]

Mišljenje

Svako ima pravo na mišljenje ali reći ovo
"Ono što krasi literarni predložak je upozorenje od opasnosti religije. Jeste li shvatili to iz ovog filma? Sumnjam. " Znači da je neko prespavao film jer je ovo i te kako tematizovano u filmu Vilneva. Linčova verzija je ok, ali je promašila temu. Pol nije Bog, a na kraju Linčovog filma Pol mislima stvara kišu?! Teško je doneti konačan sud o ovoj verziji jer je ovo samo zaista pola filma, ali za sada imam vrlo malo primedaba (odledao u IMAX i običnu verziju)
A ko smatra da je trilogija Gospodar prstenova loša adaptacija bi zaista trebao da gleda samo Hajdi.