Читај ми!

Београдска премијера филма „Пуцњи у Марсеју“

На годишњицу атентата краља Александра Првог Карађорђевића, београдска премијера документарно-играног филма „Пуцњи у Марсеју“ у режији Гордана Матића. Филм је заснован на француском судском процесу терористима који су били саучесници Владе Георгијева Черноземског, припадника ВМРО и главног атентатора на нашег краља и на министра спољних послова Француске Луја Бартуа.

Судска камерна црно-бела драма у позоришној сценографији је играна реконструкција догађаја са суђења у Екс ан Провансу током 1935. и 1936. године настала на основу стенограма.

У комбинацији са псеудо-документарним сегментима у боји, у којима акатери трагичног догађаја гледајући у камеру објашњавају атмосферу тог времена и сазнања до којих су накнадно дошли, настао је филм несвакидашње структуре.

Кључни извор те важне драматуршке карике била је архивска грађа Станислава Винавера, извештача са суђења који је познавао и адвокате и судије и сведоке.

„Мислим да је недостајало како у нашој кинематографији, тако и у нашој историји више прича о самом судском процесу. Мислим да ће овај наш филм мало помоћи и расветлити шта се заправо дешавао на суђењу, а шта се није десио на суђењу, а сви су очекивали да се деси“, каже редитељ Гордан Матић.

Према његовим речима, није се говорило о позадини убиства, није се говорио о тим силама које су стајале иза самих атенатора.

Главна драматуршку линију чини однос тужиоца и одбране - упознајемо терористе Звонимира Поспишила, Мија Краља, Ивана Рајића, њихове адвокате Обана и Дебона, као и главног тужиоца Рола.

„Највише сам се информисао на историјским чињеницма које су везане за тај догађај, то је с једне стране била припрема, а други део је да сам гледао јако много филмова који за тему имају судницу, суђење, адвокате, од оних најстаријих филмова па до оних из 50-их година, да просто нађемо тај израз који је тачан за то време“, објашњава глумац Владимир Алексић.

Пет година истраживачког рада по архивама Франуцуске, Русије, Србије, Аустрије уткано је у филм Пуцњи у Марсеју који као документ времена баца ново светло на трагичан догађај 9. октобра 1934. године који је уздрмао европску и светску политичку сцену.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

субота, 21. септембар 2024.
14° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи